Iz krajnosti u krajnost, samo tako znam,
Samo tako funkcioniram...
Nazdravljam snježnoj noći
I pitam se zašto život provodim u samoći.
A znam!
Izmišljam razmažen razloge i opravdanja,
Za sve bjegove i skitanja.
Strah me se vezati jer ne vjerujem više...
Previše sam kažnjavan pod oblakom kiše
Da, znam!
Sve što sam upio, u tome nisam uspio,
A nadao se, živući se ubio...
Probudi se mladi starče, zagrebi površinu,
Iskopaj, zaroni u dubinu, u sudbinu,
Al ja odmaram...
Život je igra, monopol, rušimo, gradimo!
Ne uberemo sve, što mukom posadimo!
Ma mrva po mrva, skupi se kao prašina!
Kao kap po kap, kao boca dobroga vina!
Znam...
Kasno je opet, kasno za filozofiranje,
Vrijeme je za spavanje, za poneko diranje,
Onaj tko ima koga, tko ima s kim,
Prije nego se smirim i oči zatvorim...
Sam...
Post je objavljen 10.02.2026. u 03:19 sati.