Sewen

Ja na otvorenom moru, nevera još bisni,
A onda mi šansu da da se spasim, nevera se stiša!
Di smo, šta smo, ej nevojo sad mi srce stisni,
Jer ja neću živit znajuć koliko sam predaleko iša...

Uzet će me more, nek me uzme, ne triba mi spas,
Ovo šta san živija sam, ovo nije bija plan...
Čovik je za dvoje rođen, a mi smo bili kontra nas...
Šta će mi svaki novi dan, ako nije normalan...

Ne gledaj mi nebo u lice,
Dostojno je ubojice,
Ovaki nisu srići rod,
Ovaki tribaju gledat u pod!

Ovi se zadnji put kačim,
I u smrti činim sebe jačim!
Ako me ikad iko pamtit oće,
Znaće da je od samoće...