Sewen

Nekad mi se čini,
Puno san prespava.
Sve slabije kuca
Srce starog lava.
Nekad mi se čini,
Teško san se budi,
Resta u istini
Privaren od ljudi.

Mene nije briga,
Meni se ne sveti,
Mene samo plaši
Kako vrime leti.
Sitija se nisan
Kad je bilo vrime,
Barem sad na kraju
Ne zaboravi me.

Da mi je još jednom
Makar i nesritno zaljubljen bit,
Za one mladosti čari,
Sve bi još moga učinit.
Pa neka se onda,
Pod oblake nebu vinem,
Bilo bi mi lakše srest Ga
Ako se me brinem.