AnaM

Nova godina zakucala na vrata, treba se pripremiti. Ako je ne dočekam možda se predomisli pa i ne dođe.
Što da obučem, blesnu misao.
Idem se konsultovati sa svojim neprijateljem koji čuči iza vrata i samo me vreba.
Stajem na vagu. Ne, stojim još uvek, gledam, ne vidim.
-Naočale- vrištim.
-Za daleko ili blizu??
-Koje bilo.
Uzimam jedne, druge, moje tvoje i ko zna čije. Ne vredi. Onaj digitalni baksuz se negde smejulji u svojoj unutrašnjosti. Ima da ga bacim u smeće i... i... i… ma videće ona svoje, smišljam muke na koje ću je staviti.
Skidam hlače, ogromne su. Kućni, više amaterski, ali ništa manje temperamentan striptiz počinje. Majica, čarape…
Lepo je meni mama govorila nosi po zimi debele gaće. Ne, nisu mi sexi, kao da stalno neko dole zaviruje i proverava, ja hoću one prcknedlaste. Da sad imam gaćetine, druga bi situacija, bolje reći težina bila, kad ih skinem.
Vadim haljine duboko gurnute u ormar za priliku nikad se ne zna. Znam da neću ići u Pariz u Mulen ruž, ali da se spremim.
Navlačim haljinu na golišavo telo. Svetluca kao Božićna jelka, pripijena u struku, dekoltirana, ni kratka ni dugačka. San snova, kao da ju je potpisao neki tamo značajan ako ne u Londonu, Parizu, a ono bar u Kini.

Ne dišem, šta ima da dišem kao parna lokomotiva. Glavno, u haljinu sam ušla.
Kritički se gledam u ogledalu, malo škiljim, dobro je. Kad se našminkam, cipele, frizura…
Mačka i pol.
Ono i pol mi kvari raspoloženje, ali što je tu je. Ne verujem da mi tri dana gladovanja, ili neka joga skakutanja, mogu mnogo promeniti izgled.
Stajem pred glavnu kontrolu
-Kako ti se čini?? Mogu li to obući za večeru, iskreno mi kaži.
Gleda me, gledam ja njega. Ako bude iskren nosiće tamni monokl na dočeku.
Predomišlja se, vidi pogled mojih očiju, ispitivački.
Kako vreme prolazi, zeleno prelazi u žuto. Zna, ako se samo malo našali, ako kaže pozadina je kod ženske važan atribut ili dobre sam pare uštedio jer ti nisu trebali silikoni, biće mrtav.
Oči su mi potpuno žute. Kao leopard pred napad.
-Iskreno kaži, treba li mi nova haljina??
Kalkuliše brzinom kompjutera, iskrenost ili laž??. Vidim mu u očima smešak. U sebi se molim, nemoj biti iskren i odmah dodajem, zadaviću te.

-Ti si moja manekenka. Imaš sve kako treba gde treba. Nije važna haljina, ti si jedna od retkih osoba koja sve može da obuče.
Zaboravljam otvoren rajfešlus, preduboki dekolte, malo prenapadnu haljinu, oči postepeno postaju zelene. Sretna sam. I on, spasio se ovaj put.
Muškići, imamo mi ogledalo, vidimo sve, ali tako nam je potrebno da se vi pravite da ne vidite. Ne treba mi iskrenost, i onako ćemo biti kod kuće sa prijateljima, obućiću hlače i neku majicu. Mačku o rep iskrenost.
Slažite, isplatiće vam se…

Svi su ljudi jednaki.
Da, da jesu, mada neko (oni zaostali) vidi i razlike među ljudima.
Kako u ljudove spadaju i ženskice i one su sve jednake
Ženskice su nežne, vazdušaste, bespomoćne. Kroz život idu kao dašak vetrića. Nećemo sad da taj dašak, zna pretvoriti u oluju, erupciju vulkana, ili već tako neku meterološku pojavu.
Muškići obožavaju takve ženskice.
Trče im u zagrljaj, čuvaju ih, neguju, otvaraju im vrata, pridržavaju kapute.
Preci tih ženskica su bile dame sa čipkanim maramicama koje su padale dok su brisale suze jer se neki leptirić grubo spustio na njihovu ruku. Muškići su grabili te maramice.
U to doba nije bilo liftova i kuće su bile obrasle lišćem, granjem i travuljinom u kojoj stanuju komarci i druge bube. Pentrali bi se i derali pod prozorima ženskice, to se zvalo serenada.
Kad bi se našla dva zainteresovana muškića za jednu žensku, jedan bi bacio rukavicu, a drugi je uzeo. Ako mu se rukavica ne dopadne, stavio bi šerpu na glavu, poklopac na grudi i uzeo motku sa kojom bi vitlao na onog sa lošim ukusom za rukavice. Ženskice bi plakale, mahale, padale u nesvest, njuškale morsku so.
Sreća do neba.

Jutros mi je ruža procvetala...

Ružu berem i uzdišem...ne znam kako idu stihovi dalje, ali tako nekako uzdisanja...
Ne berem, samo se šalim, žao mi.

Nastupa doba priprema i kićenja bora.
Okićen liči na onog ko ga je ukrašavao, pa imaš elegantne, samo jedna hladna boja, kugle pravilno raspoređene kao da je Ajnštajn proračun pravio.
Vide se i oni vragolasti koji nisu raščistili da li im je bor ili jelka, religiozan običaj, radost dečici ili pomodarstvo. Tu preovlađuju crvene kugle kao da su direkt iz pakla došle. i neki ukrasi koji su valjda lepi nekome, jer su veliki i upadljivi.
Moj bor je pretrpan kuglama svih boja i veličina, ukrasima, još od pre sto godina, pa ručno pravljenih u doba kad je Božić otputovao i samo tajno dolazio. Svaki ima svoju priču. Naravno obavijen je zlatom, srebrom pa se svetluca baš kao božična jelka i treba.
Sve je bilo dobro dok su se palile prave svećice. To je bio poseban ugođaj, ugasilo bi se svetlo, svećice su treperele mi smo vriskali otvarajući darove. Bilo pa prošlo.
Sad su moderne one kineske svećice namotane na žicu kao da ćeš nekog daviti, a ne kititi bor. Malo je zapetljano to sve poređati, pa još naći utikač da bude u blizini. Ako je pre pretila opasnost požara, sad se situacija potpuno promenila. Lepo isprobaš svećice, svetlucaju, još možeš birati kako to svetlucanje da bude. Natrpaš to na bor i
Ta ta ra ta ta..
I šipak.
Ništa ne gori. Skidaš, u sebi vrištiš od muke, pogledaš bez jelke… svetli. Natandrmoljiš na jelku, ništa.
Posle se ispostavilo da nije niko gurnuo sve to u utikač, bio predaleko.
Prošle godine se pojavio laser. Hoću ja laser kao da imam dve godine, ukopala se i ne mrdam. Objašnjavam da je to jako korisno jer se leti može staviti u baštu pa da se koke i Albi igraju.
Totalni promašaj.
Može se upaliti i sedeti i diviti mu se, ali meni došli gosti pa ja sva važna upalila laser i otišla po kavu… Da ne duljim, oni ga uperili u mene, ono počelo da igra, ja da preskočim one svetle tračice (budala) i sapletem se i sve poleti po celoj sobi. Tri dana sam čistila.
Jedna slika kaže više nego 1000 reči kažu, pa evo kako sam prošla ove godine.

Zgodna ova koka, a ni ja nisam loš.

Dobar dan, da li ste raspoloženi za jednu malu šetnju ??

Može, kava, gde ste parkirali auto??

Moooolim, samo šetnja do kokošinjca? Nema kave??

Prostak jedan. Što si on zamišlja da sam ja koka tog nivoa.

Naravučenije za petliće:
Ako nemate ni za kavu, bez auta ste, ne nadajte se da će vaš lični šarm vredeti kod koka koje drže do sebe.

Bila je mala, ukusna ni skupa ni jeftina, bombonjera.
Zgrabila ju je ruka, odnela na kasu sa molbom da se uvije u svetlucavi papir.
To veče uz pusica pusica, osmehe i zagrljaje predata je mladoj devojci.
Posle nekoliko dana, tata od devojke, uzeo ju je i uz glupavi, malo stidljiv, osmeh predao nekom službeniku koji mu je završio posao.
Isto veče supruga službenika išla je prijateljici na kavu.
-Pusica, pusica, divno izgledaš.
Prijateljica je bila na dijeti, bombonjera je gurnuta duboko u ormar, a posle više meseci tamnovanja uputila se čestitati rođenje deteta susede
-Sretno i veselo, u zdravlju da pojede.

Da li vam se dogodilo da dok mirno kuckate i skakućete po internetu osetitite čudan miris izgorelog??
Primetila sam da je kuhanje krompira i pisanje posta u direktnoj inkotabilnosti. Moje lepe šerpice čim čuju da kuckam, izbace vodu i ostave siroti krompir da izgori. Očito se neka zaljubila u vatrogasca, pa ga doziva.

Kad sam ostala samo na jednoj šerpi i to veličine kazana, jer je zaglavljena u špajzi pa je ne mogu izvaditi, odlučila sam se na drastične mere. Kupila sam novo posuđe, i alarm koji zvoni čim voda iskoči iz šerpe. Pokazalo se nepouzdano. Kad je počelo zvoniti, znala sam da imam još dva minuta, a ideje su samo vrcale. Ako odmah sve ne zapišem, odoše nekom drugom. Za dva minuta se može napisati ihahaj…
Nekako se ta dva minuta volšebno skratila i… Vatrogasci nisu došli, ali susedi su počeli otvarati prozore.Kašljem, suze vrcaju od dima.
Moram nešto funkcionalno uraditi.
U kompletu je bilo tri šerpe… sad su u smeću i po njima skakuću izgladnele ptičice jer neko nije zatvorio kontajner.
Ptičicama donela komad kruha, kupila novi set šerpi i šta sad??
Alarm!!

Kakav alarm kad svi imaju vreme koje nestaje??
I genijalac se seti.
Uzmem vrećicu, napunim je sa dva kilograma krompira i obesim oko vrata. Jedan krompir držim u ruci (kucam jednim prstom).
Vrat me zabolio, onaj krompir iz ruke ukočio prste, ali alarm radi… još koji minut i skidam jaram sa vrata, krompir gotov.
Izgleda da sam uspela, ili sam nabavila šerpe koji ne vole vatrogasce.

Nešto jutros malo postova.
Budni li ste, ili da vas budim??
Pipkajte tamo i pišite nemoj da vas opominjem ponovo.

>

Šaljem ti mail jer ne znam gde se kupuje kuverta i marke.
Dragi deda Mrazu, Božiću, Božičnjaku, ili već kako te ko zove. To mu dođe više kao političko versko pitanje, pa ne bih se izjašnjavala.
Ne dolazi još, jer to što vidiš da blješti na sve strane, nisu svećice na boru, nego samo komercijalni osvrt na sadašnjost. Za dva meseca ipak više možeš prodati nego za sedam, dana, a biznis je biznis, kapital je kapital.
Ne čekaj ni sneg, jer si ti nešto zabrljao na polovima i krenulo globalno zagrevanje. Šta se petljaš u ono što ne znaš?? Lepo je bilo, na polutaru toplo, na vrhovima polutka hladno. Baka Mrazici bilo hladno pa da joj učiniš. E, lepo si svima napravio.

Pokloni su spremni??
Primaš li internet naruđbe i do kog roka??
Sedi tamo gde si i ne brini za dostavu.
Dimnjaka nema, pa ne moraš držati dijetu jer se nećeš zaglaviti spuštajući se niz krov.
Besplatna dostava je ako šalješ neki pristojan poklon. To ti se više isplati nego se lomatati sa onim irvasima po nebu. Može neki nastradati od dronova pa kad te dohvati društvo za zaštitu životinjki, nadrljao si.
Neka te ne zavaraju reklame kako se svi raduju Coca Coli. Lično očekujem nešto konkretniji dar. Skromna sam, ne daj se gnjaviti razmišljanjima što kupiti. Lepo uplati bon, novčani-čestitku i svi zadovoljni.

Pozvala bih te da dođeš lično čestitati, ali volim mlađe.
Skrećem ti pažnju na sajt blog.hr.
Pazi dobro što ćeš doneti blogerima. Ne brini se za sneg, tamo će svega biti od pahulja koje lepršaju, pa do janjca i odojka koji se još veselije okreću.Čemu se raduju, samo oni znaju.
Zaobiđi ih.
Ne znam što reći kako da se opredeliš za darove.
Možeš po glavi, to jest po blogu, ali pobuniće se ona sirotinja sa jednim blogom, a oni sa deset će reći da si mogao doneti jedan, ali vredan.
Možeš deliti i poklone i po komentarima, ali to je tek zafrkancija. Imaš postove sa malo i one sa malo više komentara koji su diskutabilni naročito kad su darovi u pitanju. Kako god uradiš neko će zanovetati da je oštećen i da dar nije u kategoriji koju vlasnik bloga zaslužuje.
Pazi što radiš.

Nemoj da te zavaraju oni koji kao ne očekuju poklone.
Jedan već dva meseca svaki dan broji koliko je dana ostalo do tvog dolaska. Znatiželjko. Malo je nezgodan tip. Nikad ne znaš što voli što ne voli. Taman misliš uhvatio si ga, a on okrene ploču. Ne bih mu se ja zamerala. Stavi poklon u kutiju, pa ovu u veću, pa treću, i tako desetak kutija. Neka se umori otvarajući pa neće videti što drugi dobijaju.
Kad kupuješ za blogere koji putuju, tu je tek problem. Sve su videli, sve imaju. Pusti ih da oni tebi nešto donesu sa putovanja.
Najbolje ćeš proći sa onima koji objavljuju gole ženske. Gole muške niko ne objavljuje… plaši se konkurencije. Možeš naći neke zaostale lutke Barbike, lupiš im silikona… na sve strane zalepiš, nikad nije previše. Dalje će oni već znati što će.
Imam odlične ideje za pesnike i fotografe, ali post predugačak.
Zato skuhaj si kavicu, pogledaj malo po blogu. Radi i ti nešto. Ne mogu sve ja.
Ako treba pomoć o nekom konkretnom, javi se.
Upamti jedno.
Nikad nećeš pogrešiti ako za neki post daš pozitivan komentar, u stilu aj, vaj, maj, baj, saraj I što god kupio, darovao, neko će mu naći manu.
Takvi smo, kakvi smo, bolje nemaš.
Mogao bi doneti neku zajedničku igru, jer se oko Božića-Nove, očekuje priliv mozgova, nostalgičnih, a odliv blogera ka granicama. Možda ih to zabavi.
I na kraju, mali , ali ne zanemarljiv savet: Treniraj delenje poklona u vidu komentara.
Evo možeš na mom blogu…
Onom tvom rođaku, Nikoli, kaži da ove godine nemam kratku čarapicu, ali imam odlične hula-hopke pa kako sam bila dobra cele godine, šibe neka zaboravi, a hula hopke napuni onim čokoladnim bombonicama što imaju u sredini lešnjak ili višnju.
Toliko za ovo javljanje, a za dalje ne znam
Vita jela zelen (okićeni) bor, šalji brzi odgovor.

Zahladilo i mece traže pećine u kojoj će prespavati zimu.
Od zime im se stisnu okice, nakostreši krzno, pa izaberu pogrešnu destinaciju za svoj put.
Ovaj meca se smestio, a kako će proći oni koji prolaze ispod... videće se

Volim sport.
Volim natjecanja, borbu i pobedu.
Na kraju ono delenje pehara… Uživancija.
Od malih nogu znala sam da ću uspeti, samo treba odabrati pravi sport. Čuči negde u meni pobednik.
Prvi pokušaj plivanja završio je katastrofalno. Umesto onih elegantnih stilova, sve se pretvorlilo u ronjenje, i pljuvanjem one gadne vodice. Brzo plivam, ali moj stil zovu održavanje na vodi. Ljubomorni su sigurno.
Skakanje u vodu definitivno nije bilo za mene. Kako god skočim ,upadnem na noge, uši se zagluše, ili pljusnem na trbuh, a to boli. Oni ljudi koji se mirno sunčaju budu pošpricani od glave do pete deru se kao da ih frigaš na ulju.
Kraljica sportova, atletika, deluje možda preanbiciozno za mene.
Trčanje mi je dobro išlo, ali rezultat nije bio sjajan. Imala sam dobro vreme, tako reći olimpijsko, samo mi je tu smetala metraža. Važno je vreme, govorili su na početku. Posle se ispostavilo da odlično vreme koje sam postigla i nije tako odlično, jer sam trčala 100 metra, a vreme je bilo za 1500.
Svašta…