AnaM

Nastupa doba priprema i kićenja bora.
Okićen liči na onog ko ga je ukrašavao, pa imaš elegantne, samo jedna hladna boja, kugle pravilno raspoređene kao da je Ajnštajn proračun pravio.
Vide se i oni vragolasti koji nisu raščistili da li im je bor ili jelka, religiozan običaj, radost dečici ili pomodarstvo. Tu preovlađuju crvene kugle kao da su direkt iz pakla došle. i neki ukrasi koji su valjda lepi nekome, jer su veliki i upadljivi.
Moj bor je pretrpan kuglama svih boja i veličina, ukrasima, još od pre sto godina, pa ručno pravljenih u doba kad je Božić otputovao i samo tajno dolazio. Svaki ima svoju priču. Naravno obavijen je zlatom, srebrom pa se svetluca baš kao božična jelka i treba.
Sve je bilo dobro dok su se palile prave svećice. To je bio poseban ugođaj, ugasilo bi se svetlo, svećice su treperele mi smo vriskali otvarajući darove. Bilo pa prošlo.
Sad su moderne one kineske svećice namotane na žicu kao da ćeš nekog daviti, a ne kititi bor. Malo je zapetljano to sve poređati, pa još naći utikač da bude u blizini. Ako je pre pretila opasnost požara, sad se situacija potpuno promenila. Lepo isprobaš svećice, svetlucaju, još možeš birati kako to svetlucanje da bude. Natrpaš to na bor i
Ta ta ra ta ta..
I šipak.
Ništa ne gori. Skidaš, u sebi vrištiš od muke, pogledaš bez jelke… svetli. Natandrmoljiš na jelku, ništa.
Posle se ispostavilo da nije niko gurnuo sve to u utikač, bio predaleko.
Prošle godine se pojavio laser. Hoću ja laser kao da imam dve godine, ukopala se i ne mrdam. Objašnjavam da je to jako korisno jer se leti može staviti u baštu pa da se koke i Albi igraju.
Totalni promašaj.
Može se upaliti i sedeti i diviti mu se, ali meni došli gosti pa ja sva važna upalila laser i otišla po kavu… Da ne duljim, oni ga uperili u mene, ono počelo da igra, ja da preskočim one svetle tračice (budala) i sapletem se i sve poleti po celoj sobi. Tri dana sam čistila.
Jedna slika kaže više nego 1000 reči kažu, pa evo kako sam prošla ove godine.