Marketing
Laži me…
Nova godina zakucala na vrata, treba se pripremiti. Ako je ne dočekam možda se predomisli pa i ne dođe.
Što da obučem, blesnu misao.
Idem se konsultovati sa svojim neprijateljem koji čuči iza vrata i samo me vreba.
Stajem na vagu. Ne, stojim još uvek, gledam, ne vidim.
-Naočale- vrištim.
-Za daleko ili blizu??
-Koje bilo.
Uzimam jedne, druge, moje tvoje i ko zna čije. Ne vredi. Onaj digitalni baksuz se negde smejulji u svojoj unutrašnjosti. Ima da ga bacim u smeće i... i... i… ma videće ona svoje, smišljam muke na koje ću je staviti.
Skidam hlače, ogromne su. Kućni, više amaterski, ali ništa manje temperamentan striptiz počinje. Majica, čarape…
Lepo je meni mama govorila nosi po zimi debele gaće. Ne, nisu mi sexi, kao da stalno neko dole zaviruje i proverava, ja hoću one prcknedlaste. Da sad imam gaćetine, druga bi situacija, bolje reći težina bila, kad ih skinem.
Vadim haljine duboko gurnute u ormar za priliku nikad se ne zna. Znam da neću ići u Pariz u Mulen ruž, ali da se spremim.
Navlačim haljinu na golišavo telo. Svetluca kao Božićna jelka, pripijena u struku, dekoltirana, ni kratka ni dugačka. San snova, kao da ju je potpisao neki tamo značajan ako ne u Londonu, Parizu, a ono bar u Kini.
Ne dišem, šta ima da dišem kao parna lokomotiva. Glavno, u haljinu sam ušla.
Kritički se gledam u ogledalu, malo škiljim, dobro je. Kad se našminkam, cipele, frizura…
Mačka i pol.
Ono i pol mi kvari raspoloženje, ali što je tu je. Ne verujem da mi tri dana gladovanja, ili neka joga skakutanja, mogu mnogo promeniti izgled.
Stajem pred glavnu kontrolu
-Kako ti se čini?? Mogu li to obući za večeru, iskreno mi kaži.
Gleda me, gledam ja njega. Ako bude iskren nosiće tamni monokl na dočeku.
Predomišlja se, vidi pogled mojih očiju, ispitivački.
Kako vreme prolazi, zeleno prelazi u žuto. Zna, ako se samo malo našali, ako kaže pozadina je kod ženske važan atribut ili dobre sam pare uštedio jer ti nisu trebali silikoni, biće mrtav.
Oči su mi potpuno žute. Kao leopard pred napad.
-Iskreno kaži, treba li mi nova haljina??
Kalkuliše brzinom kompjutera, iskrenost ili laž??. Vidim mu u očima smešak. U sebi se molim, nemoj biti iskren i odmah dodajem, zadaviću te.
-Ti si moja manekenka. Imaš sve kako treba gde treba. Nije važna haljina, ti si jedna od retkih osoba koja sve može da obuče.
Zaboravljam otvoren rajfešlus, preduboki dekolte, malo prenapadnu haljinu, oči postepeno postaju zelene. Sretna sam. I on, spasio se ovaj put.
Muškići, imamo mi ogledalo, vidimo sve, ali tako nam je potrebno da se vi pravite da ne vidite. Ne treba mi iskrenost, i onako ćemo biti kod kuće sa prijateljima, obućiću hlače i neku majicu. Mačku o rep iskrenost.
Slažite, isplatiće vam se…
Post je objavljen 29.12.2019. u 20:06 sati.