Bila je mala, ukusna ni skupa ni jeftina, bombonjera.
Zgrabila ju je ruka, odnela na kasu sa molbom da se uvije u svetlucavi papir.
To veče uz pusica pusica, osmehe i zagrljaje predata je mladoj devojci.
Posle nekoliko dana, tata od devojke, uzeo ju je i uz glupavi, malo stidljiv, osmeh predao nekom službeniku koji mu je završio posao.
Isto veče supruga službenika išla je prijateljici na kavu.
-Pusica, pusica, divno izgledaš.
Prijateljica je bila na dijeti, bombonjera je gurnuta duboko u ormar, a posle više meseci tamnovanja uputila se čestitati rođenje deteta susede
-Sretno i veselo, u zdravlju da pojede.
Slika je sa Googla, orginal nije stigao biti maneken, odmah sam ga pojela
Beba je pružila ručice, ali nisu joj dali ukusne bombone, koji su dobro došli tati bebinoj da časti u kancelariji.
Tamo su se svi napili, a bombonjeru poklonili sekretarici, ona svom šefu, šef ženi, žena pusica pusica.
I ko zna do kada bi ta bombonjera kružila gradom da nije stigla u pećinu jednog mece kao poklon internet prijateljice koja se tako zahvalila na darovanoj mecinoj knjizi.
Meca je zgrabila onu bombonjeru, pocepala papir, otvorila i sva sretna navalila na bombone. Ponudila je reda radi i ljude okolo, a ovi su isto tako ljubazno se zahvalili i odbili.
Što vi radite sa bombonjerama, stil teraj dalje ili šćapi i pojedi ??
Post je objavljen 10.12.2019. u 18:20 sati.