AnaM

Svi su ljudi jednaki.
Da, da jesu, mada neko (oni zaostali) vidi i razlike među ljudima.
Kako u ljudove spadaju i ženskice i one su sve jednake
Ženskice su nežne, vazdušaste, bespomoćne. Kroz život idu kao dašak vetrića. Nećemo sad da taj dašak, zna pretvoriti u oluju, erupciju vulkana, ili već tako neku meterološku pojavu.
Muškići obožavaju takve ženskice.
Trče im u zagrljaj, čuvaju ih, neguju, otvaraju im vrata, pridržavaju kapute.
Preci tih ženskica su bile dame sa čipkanim maramicama koje su padale dok su brisale suze jer se neki leptirić grubo spustio na njihovu ruku. Muškići su grabili te maramice.
U to doba nije bilo liftova i kuće su bile obrasle lišćem, granjem i travuljinom u kojoj stanuju komarci i druge bube. Pentrali bi se i derali pod prozorima ženskice, to se zvalo serenada.
Kad bi se našla dva zainteresovana muškića za jednu žensku, jedan bi bacio rukavicu, a drugi je uzeo. Ako mu se rukavica ne dopadne, stavio bi šerpu na glavu, poklopac na grudi i uzeo motku sa kojom bi vitlao na onog sa lošim ukusom za rukavice. Ženskice bi plakale, mahale, padale u nesvest, njuškale morsku so.
Sreća do neba.