AnaM

srijeda, 30.01.2019.

Osmeh…


Zagledala sam se narcisoidno u svoje slike, i na svakoj se smešim. Verovatno čim vidim fotoaparat koji i ne mora biti uperen u mene, ja usta od uha do uha.


Jučer dodje neki majstor da popravlja neki tandrmoljak po kući. Pre toga sam bila besna kao puška zbog neke gluposti. Pištim i vrištim na sebe, a ona druga ja, ćuti i trpi da se istutnjim. Kad je majstor pozvonio, ja se nasmešim ljubazno. Nije čovek kriv što Drina teče nakrivo.
To bi bilo kao uvod da je osmeh uvek prisutan u mom životu iako ne teče uvek med i mleko,. Dobro da ne teče, ko bi oprao kuću sva bi se ulepila od tolike sreće.

Gledam TV, šta ću drugo kad me sneg okovao kao da sam na Antarktiku, ma i gore, tamo se otapa. Elem, buljim ja u ekran, a one golišavice, pardon, starlete, pevaljke i slične, spikerke, čitaju vesti umilnim glasićem, pri tome se cerekajući zadovoljno, valjda što su se ugurale na ekran. Vesti sve katastrofe, jedna gora od druge. Nikad nešto ugodno da jave, to se ne računa u vesti. One srećne pošto su neki skijaši stradali u lavini, što se srušila kuća i zatrpala desetine ljudi, što rudari ne mogu iz jame i smeškaju se očekujući još neku tako zgodnu vest gde će pokazati svoje nove skupe zube i napumpana usta.

Navečer vremešni pevači, viču ruke gore, voditelji pričaju viceve iz doba jure, u pozadini cure poskidane do creva mlataraju rukama i nogama, valjda plešu i na sve to čuje se urnebesan smeh publike kojoj pokazuju tablu sa naznakama, smeh, jak smeh, pljesak….
Nećeš ti badava gledati pretstavu, zasluži malo, doprinesi da bude ocenjena kao zabavna.

Smijemo se to mi sami sebi ili nekome drugome??
Okrenem se levo desno, pogledam gore dole i osmehnem se pomalo tužno.
Pomislim, što li se krije iza tih osmeha??
Smij se smij, i kad bi plakati htio…

- 08:19 - Komentari (36) - Isprintaj - #

nedjelja, 27.01.2019.

Nikad ugoditi…


Kažu plodovi mora su odlični za dobru liniju. Možda, ako ih sam loviš po moru. Zna se već škampi su škampi, pa sve ostalo po redu. Nećeš jesti te plodove onako drito iz mora… Lepo se to sve spremi, pa se natrpa pratećeg društva od majoneza i milerama. Juhica, prilog i dezert… I ?? Nabacih solidnih desetak kila. Baš sam bila zgodna, sexi popunjena, ljuljam kad hodam kao brod na buri.
-Suseda, baš ste se lepo zaokruglili
-Suseda, vidi se da vam dobro ide
-Komšinice, vi ne marite više za svoju liniju
-To komša, lepo je videti na ženi vedar osmeh kad se popuni.
Muka me uhvatila, a tek kad sam stala na vagu…ona digitalka, samo izbaci neke nule, i nešto krcnu, a ja zaplakah.
E, nećeš.
Meca vežba u snegu, nešto izmedju taekwondo i baleta


Udarim dijetu, sve neke travuljine bez ulja. Ne znaš da li sam sela da jedem ili da pasem. One slatke, male medju-obroke sam potpuno izbacila. Počela sam kao nešto da mlataram rukama i nogama, vežbam… Život mi se smučio, ali karakter, zagorčavam si ga i dalje kao da su mi tri života dodeljena a ne samo ovaj jedan, i još na Balkanu.
Jedne noći probudim se, kad ja u kuhinji pravim pomfrit. Albi me strogo gleda, kontroliše svoje mesne obroke da li su tu i kad vidi da idem jesti pobegne u treće dvorište.
Gledam se blažena posle višemesečne muke. Baš sam se zrihtala kako treba. Na ulici
-Suseda, što ste propali, šta vam je??
-Suseda imate neke probleme??
-Komšinice što ste se osušili, pa ubledili…
-Komšo, šta to bi, proradila štitnjača??
E, nosite se svi.
Kad sam sela da jedem , ljudi moji, ikebana na stolu i setih se one sremačke, lep pa deb’o

- 10:59 - Komentari (36) - Isprintaj - #

četvrtak, 24.01.2019.

Želje i snovi…


Želje i reale nikad ruku pod ruku.
Noćas sam te sanjala.


Opet si bio tu, dodirnuo mi usne, nežno pomilovao, strasno zagrlio. Predala sam se tvom dodiru, poželela da budemo zajedno, još minut, sat, dan…
Tras bum, nema vala koji zapljuskuje telo, dodiruje slane usne, vuče na pučinu, samo ovo belo, mokro hladno, antipatično.
Pogled kroz moj prozor jutros u 7.30

Pokvari mi sve izlazeće planove…

- 08:45 - Komentari (34) - Isprintaj - #

srijeda, 23.01.2019.

Stare razglednice…

Stare razglednice…
Iz neke ladice, iz skrivenog trenutka neke prošlosti, stare razglednice.
Možda kvalitet slike nije kao kod digitalnih fotografija, ali su reči ispisane osmehom, u letu, istrgnute sa putovanja.
Putovale su danima, očekivao se nestrpljivo poštar, i čuvane su godinama, decenijama medju mnogim sličnim.
Sad su malo gvirnule u jeku pospremanja i bacanja stvari. Neke su donele suzicu, neke samo sećanja, ali sve su potsetile na neka stara vremena…
Sušak, Trsat 1970


Vrbnik, otok Krk 1988

Makarska 1957

Fužine 1964

Zagreb 1926

Sušak, Pećine 1920-30

- 09:42 - Komentari (32) - Isprintaj - #

nedjelja, 20.01.2019.

21.1 mecin rodjendan...

Mecin rodjendan…


Dragi blogeri dobro došli na veliko slavlje rodjendana mece u ponedeljak 21.1.
Znam da nećete doći praznih ruku. Možete doneti i putera, jaja, šećera čokolade da napravim tortu, a ako donesete gotovu, dočekaće vas poljubac više.
Dobro došli su i donosioci dobošice i šampita, a uz gitaru dočekujem one Slavonce sa pršutom i donosioce paškog sira.
Neću se ljutiti na Dalmatince koji donesu malo domaćeg prošeka.
Kome se ne da gnjaviti sa poklonima može poslati smeška sa frazom, čestitam i sve najbolje. Komentar je komentar.
Zdravi i veseli svi vi bili.
Kad mi je dobro gvirnem na blog.
Kad je teško gvirnem dva puta i sve bude dobro.
Živeli!

- 19:32 - Komentari (65) - Isprintaj - #

četvrtak, 17.01.2019.

Na raskrsnici…

Na raskrsnici…
Na raskrsnici sunce-sneg upaljen je semafor.
Izgleda da sunce ne poštuje crveno… bravo za sunce.
Te raskrsnice sa semaforom često zbune i u drugim životnom prilikama.
Vidim zeleno i krenem, a ono neki bik trči na svoje crveno…


- 17:05 - Komentari (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 14.01.2019.

Utopija Tomas Mora...


Nekad sam Utopiju zamišljala kao zemlju Dembeliju. Polako sam menjala mišljenja i momentalno Utopiju zamišljam kao zemlju bez podela.
Živim medju samim „podeljantima“ Nije to ono muško, žensko. Podele su mnogo suptilnije.
Ljubitelj mačića i ljubitelj pasa. Te dve grupe su ljuti protivnici da ne kažem zaraćene strane. Da, da, slatki su mačiči, ali samo pas je pravi prijatelj. Da, da, pas je veran, ali samo mačkica zna biti toliko umiljata.
Pazi ovo, muška dominacija i ženska dominacija. To mu valjda dodje ko je gore ko dole. Tu se zameša i neki koji su opredeljeni za ravnopravnost TI sigurno imaju vrtuljak.
Kako oni donose neku odluku samo oni znaju.


Umešalo se tu i sudstvo. Poseban zakon je za maloletnike, poseban za muške, poseban za ženske, poseban za šašave, poseban za one u afektu, pijane i drogirane i naravno poseban zakon za tajkune.
Samo delo, prekršaj je tu manje važan.
Sretstva informisanja, tu je laka podela, na one za vladajuću stranku i one koji su za opoziciju. Kad razmislim, tu i nema podele, postoji samo jedan, oni na vlasti, ove druge se šutne, proglasi za lažove, rušitelje mira, uništitelje domovine, i sve što se u datom trenutku sete oni prvi.
Prvi su, zar ne, može im se (dok su prvi).
Zato se treba okrenuti blogu gde nema podela.
Svi smo slatkići, dobronamerni, veliki pesnici, duhoviti. Znamo šta ko misli i dok ne pomisli, ta blogeri smo. Znamo ko će komentirati i koga će, a ako i ne znamo, pravimo se da znamo. Složni smo kao prsti na ruci (ko pomislio na srednji prst sada, post mu bio bez komentarta)
Hm… znači blog sa blogerima je Utopija??

- 08:35 - Komentari (45) - Isprintaj - #

petak, 11.01.2019.

Konkurencija...

Upadoh na neki sajt, nije važno kako se zove…
Pozvala me prijateljica u jednu grupu, Ime nije bitno.
Odoh, videh i pobegoh.
Članovi su tako idealno dobri ljudi, sve slatkice i slatkoćice.
Ne spadam očito tu.
Morala sam se obrisati, bojim se da od tolikog šećera ne dobijem dijabet.
Nema konkurencije našem blog.hr...belj

- 08:30 - Komentari (42) - Isprintaj - #

srijeda, 09.01.2019.

Kava…


Pozitivka je napisala post o ispijanju kave. Počela je kako voli piti kavu ujutro sama sa sobom ili u društvo dragih osoba.
Zašto volim blog??
Zato što postovi drugih blogera nekad probude sećanja koja su davno nestala. Inspiracija mi je bila za ovaj post.


Uvek sam volila piti kavu. Nekad su to bile brojne kave sa društvom, na poslu, u poseti nekome. Gde god sam išla pila se kava. Postoji milijun vrsta. Moja teta, talijanka kad je prvi put probala tursku kavu rekla
-Fundač dole, fundač gore. Šta se tu pije??
Vratila sam joj na Rijeci na expresu popivši taj jedan žestok gutljaj
-Šta se ovde uopšte pije, meni je prazna šalica??


Vreme je prolazilo. Sticajem okolnosti vratila sam se u dom roditelja. Prvu kavu sam pila na poslu, ali u dane kad ne radim, a radila sam po smenama, kuhala sam kavicu za nas dve ženskice. Mama je pila tu kavu, dodavla šećer, drugi put mleko, treći šlag. Jednog dana je izjavila.
-Nemoj ti kuhati kavu, ja ću za nas dve.
I svako jutro je donela kavu u istim šalicama, jednu pred mene, drugu njoj.
Nisam odmah primetila da ništa ne dodaje u kavu. Pile smo tako kavu danima, ćaskale, pravile planove. Ona pokupi šalice, odnese u kuhinju i život teče.
Jedno jutro srkućem kavu, a ona pije nekako čudno, žurno, kao da je što pre popije. Kava je bila vruća. Zvonio je neko na vrata, pošla sam da otvorim i usput pokupim šalice. Moja je bila crna, puna taloga, njena čista. Gledam i ne shvatam. Mama se nasmijala
-Upecala si me. Ne volim kavu. Sebi sipam samo vode da imaš društvo dok ujutro piješ kavu.
Jedna je mama.

- 07:45 - Komentari (39) - Isprintaj - #

utorak, 08.01.2019.

Film na TV ekranu…


Film na TV ekranu…
Jedno obično, skoro svakidašnje veče.
Sednem, ako ne legnem, jer je neko ugrabio kauč, pred TV ekran uzmem onu pipkalicu i okrećem kanale.
Ako imam sreće, tu je film koji traje, računam sat i malo više. Ne izgleda loše, ali… To ali što curama sreću kvari.
Film, akcioni, očekujem brzu radnju, napetost, dinamiku u svakom slučaju. Počeo je kako treba u 21 h. Ona u krevetu, našminkana kao da je krenula na bal, cvrči telefon. (Meni kad zacvrči telefon, raščupane sam kose, od šminke ni š, a besna sam na pozivaoca što me je probudio). On mačo tip, guguče, izvija jednu obrvu, poziva je na jedrenje ili put oko sveta (meni kaže u najboljem slučaju, ’ajde dodi u kafić, tu je društvo, da se vidimo)
Ona onako napirlitana uzima večernju haljinu, nakit,zakopčava ogrlicu pet minuta okrećući zavodnički glavu, vrtoglave pete i kreće na mračnu ulicu gde samo mahne rukom i stvori se taxi (ja šljapkam u nekim cipeletinama, trapericama i majici do obližnjeg kafića)
U taxiju haos, negde juri, pa njega jure,ona se grčeviti drži za vrata koja su zaključana, pa izlaze iz taxija kao ludaci, trče svi na razdaljini od tridesetak metara. Nikako da se stignu. A, jesu trapavi i svi istom brzinom jedno 10-15 minuta.
Kad se stignu…
Šipak… nema ništa sad reklame 15 minuta. (Sretna trčim do frižidera, grabim sve što stignem, jurim u onu najmanju prostorijicu da popravim šminku… tako kažu pristojni ljudi na filmu, a svi znamo gde idu).
Nastavak, ona gleda aaaaaa, zinula da joj se vide ne samo zubi nego i krajnici, valjda je to lepo, a frizura još kao grenadir (meni kapa pokvari kosu, jedan čuperak obavezno se odvoji i štrči sa strane)


On počne da se tuče sa nekim, onaj ko prvi padne taj je na kraju pobednik.Tuku se oni prvo pesnicama, onda nekim letvama na krovu, u nekoj hali, padaju za visine trećeg kata, ali nije to ništa, tuku se i dalje. (trčim po nove zalihe hrane, šminku ne treba popravljati) oni se i dalje tuku, sad skaču sa jedne kuće na drugu (letos ja pala preko mačka, pet dana sam stavljala obloge na modrice)
U medjuvremenu reklame zakonski 2 minuta, (moj sat pokazuje 15 minuta, moram ga popraviti)
I na kraju, onaj negativac pada, pobednik odvezuje heroinu koju nisam ni primetila da je onaj što je trčao zavezao, (sigurno sam išla u kuhinju po novi provijant)
Ona gleda njega, on gleda nju. Ona ne može da kaže da ga voli, on ne može da joj kaže da bi je pozvao na kavicu kod sebe. Iz čista mira se nadju u njegovoj sobi, pusa pusa, njoj pada haljina na pod od samo njegovog dodira, frizura još uvek svaka dlaka na svom mestu. Muškić skida samo košulju da pokaže mišiće, hlače nikad.
Kraj zavisno od doba kad je snimljen film. Oni raniji imaju scenu sunce zalazi, a oni se značajno gledaju ( zaboravili da je haljina na podu).
Ovi sadašnji imaju tu pri ruci ogroman krevet sa baldahinom, padaju u njega prevrću se. Njoj se vide i creva, njemu u najboljem slučaju rit ( gde je tu ravnopravnost polova pitam se ja).
To je na filmu kraj. U reali je to obično početak, ali dobro, film je film.
Za to vreme moje noge su se nekako našle na stočiću, prosule pepeljaru, novine, čašu sa vodom, hrana je spašena na vreme jer smo je pojeli, a ja blaženo spavam.
Što bi se reklo, uspelo veče, pravi tandrmoljak.

- 08:54 - Komentari (24) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 07.01.2019.

Gvirkam…


Hladni zimski dan.
Celu noć padao sneg po onom neočišćenom ledu. I Sunce počelo da zabušava, kaže nije njegovo da otapa zimski sneg. Klizavo da ni kramponke ne pomažu.
Sused krenuo opremljen, gojzerice, ruksak, vreća soli, vodi Bernardinca sa bačvom ruma, štapove, lopatu. Iz ruksaka viri gavrilovićeva, hrenovke, štruca kruha, paški sir i kranjska. Zvecka nešto neindentifikovano sa dna. Pogledam bolje, lanci.
-Sused, krenuli ste na izlet??
-Sretan put, dobar provod. Ne idete autom??
-Kakav izlet??
-Vidim opremili ste se dobro.


-Suseda, draga, slušam vesti jutros, kažu očišćene ulice prvog reda, druge se upravo čiste, a znate vesti. Poneo sam sol za led, lopatu da pronadjem zavejan bus do centra, tu je i malo da se gricne na dugom putu. Zavejane putnike u ulicama trećeg reda okrepiće bernadinac. Na sve sam mislio.
-Zar baš morate na izlet u planinu po ovakvom vremenu??
-Kakav izlet, krenuo sam na posao.
Lepota prirode će me videti ovih dana samo kroz ovaj prozor, pa nek’ vidi što će.

- 08:27 - Komentari (28) - Isprintaj - #

petak, 04.01.2019.

Snegovit početak godine...

Snegovit dan
Ovo belo, hladno, klizavo, odakle li je samo došlo??
Smrzoh se.
Mece imaju bundice, ali i zimski san.


Pahuljice lepršaju, jele se savijaju pod teretom, vrapčići cvrkuću, traže hranu.
Izgubih i kapu.
Romantika ubilo se. Odoh ja u sobu na centralno grijanje, a vi kako hoćete.

- 10:51 - Komentari (49) - Isprintaj - #

četvrtak, 03.01.2019.

Zakletva 2019-oj...

Biću bolja, idealna…
Za Novu godinu donose se značajne odluke. Naravno, do sad je bilo kako je bilo, ali u sledećoj godini, baciću sve loše navike.
Nema više kolača sa čokoladom i kremom, pa još šlag da se sve zabeli... Zaboraviću ono pojesti sve da se ne baci (to mi je nabacilo solidnu, hm…sexi kilažu).
Vežbaću svaki dan. Ne računa se trčanje po kući sa krpom ili usisivačem. Ne, svaki dan tuširanje ledenom vodom u stilu vruće, hladno, pa trčanje oko kuće do parka, pa mlataranje rukama i nogama. Šah se ne računa u rekreaciju, a i nisam neki igrač, znam mrdati figure što i ne vežba neku pamet.
Čitaću sve one dosadne mnogo hvaljene knjige koje nagrade da bi ih neko pročitao. Nema više samo ono što mi se dopada u stilu, pročitam prvu stranu i presudim, valja, ne valja. Doduše i Mark Tven je tvrdio da ne moraš pojesti celo jaje da bi video da li je mućak.


Televizor se ukljčuje samo kad je neka emislija koja me interesuje, a ne ceo dan da zvrnda kao da je gospodar u kući.
Mnogi bacaju cigarete, duvan i u novoj godinu čiste pluća. Dole zagadjivači zraka.
Samo hrabro. Držimo se zdravog života.
Sad nešto nezgodno pao ovaj doček, pa Nova u utorak. Utorak mi je simpatičan dan, ali ne mogu početi od njega. Kad pomislim, bilo bi šteta onih mmmmm kolača. Nema novina, moram videti što se dešava u svetu, zvrndaj televizorčiću. Da sam išla vežbati u ranu zoru dok svi pošteni spavaju mislili bi ljudi sam hapla hu. Važno je šta drugi misle o nama, zar ne? Važnije od zdravog života.
Tako, odluka je donesena, odluka o drugačijem, boljem, zdravijem životu, ali, neka je do ponedeljka…
Ne treba preterivati žurbom.
Što se tiče bloga i njegove ankete i tu sam donela odluku: Prati blog, piši postove i nemaj druge sajtove, ili kako se već zovu ti tandrmoljci, nego blog.hr.

- 08:58 - Komentari (36) - Isprintaj - #

srijeda, 02.01.2019.

Crveno, volim te crveno...

Stilista…
Crveno, volim te crveno…
Kad se spremam za neki važan sastanak otvorim ormare, povadim sve van i tužno shvatim da nemam što obući.
Nešto je izašlo iz mode, nešto mi se stislo od nenošenja, nešto mi ne odgovara prilici. Sve nešto, nešto i dodje mi da plačem, siroče ja.
Vremena se menjaju.
Nema više razmišljanja. Zanimanje sadašnjosti, zanimanje bez koga se normalna žena ne može obući, su stilisti. Oni ti kažu što obući, što svući, što pokazati, što sakriti. Sva odgovornost za kič i neukus je na njima. Mnoge pretstavnice lepšeg pola, naročito neke, odahnule su.
Ove godine na sve strane objavljuju, CRVENO. Obavezno se moraju za doček obući crvene gaće. Gde kupiti gaće, pa još crvene, u novogodišnjoj noći, ne kažu. Gaće su pod muss, ali nije dosta da vas sreća ugleda u tom moru crvenila. Haljinu crvenu imam, ali vunena, sa dugim rukavima…stilista pada u nesvest.


Crvena kapica je tu, malo naherena tako mi bolje stoji, pa crvena marama. Zapali cigaretu, popij jednu, nek’ ide život…

- 08:59 - Komentari (42) - Isprintaj - #

utorak, 01.01.2019.

Doček Nove godine. ..

1.1.2019

Pazi ovo doček, kao neće ona doći ako se ja ne najedem i napijem do ponoći. Nije mi da dočekam Novu koliko sam jedva čekala da ispratim ovu Matorku. Što će reći blog anketa, izabrali smo varijantu Doma u krevetu u kombinaciji prespavaću.
Rezervisala sam na vreme fotelju ispred TV ekrana. Glavnokomandujući se opredelio za ležeći položaj. Fotelja je bila pored stočića sa đakonijama kao da će sa Novom doći i g.Smak sveta, a pored kauča je bila ona g-đa„pipkalica“ koja nam daje moć skakutanja po svetu bez podizanja donjeg dela tela.
I tako posle dobre večere, a lošeg TV programa koji je opasno pokazivao da je opcija fotelja bio pogrešan izbor, negde daleko od ponoći zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr…
Gvirim na špijunku da nije Deda Mraz došao još jedanput, kad neko panično lupa
-Otvaraj brzo…
Sused i suseda, sa torbom, punim tanjurima i flašama…
-Pokvario se televizor pa mi došli kod vas. Poneli smo i hranu, malo žestine tek da se opustimo.


Ode moja fotelja, dodjoše milion tanjirića, čašića i escajga. Guraj stočiće, sklapaj onaj što nije sto godina korišćen, vadi salvete, stolnjake, ma sve znate… Bor se ne da, drži hrabro svoje pozicije pola sobe zauzeo. Nova godina čeka da se smestimo.
Poredjasmo se kao u kazalištu pa buljimo u ekran. Srećom one silikonke počeše da vrište, to jest pevaju, voditelji nas zasuše vicevima iz doba Jure. Jedan navija za vremešne pevaljke, drugi za golišave sponzoruše i malo po malo posedasmo u krug kao Indijanci da popušimo lulu mira. Neko poče sa vicevima o Muji i Sulji, pa nastaviše o plavušama i našoj intligenciji. Vreme odmiče, flaše se prazne i kad dodje ponoć, muškići uzeše po bocu šampanjca da otvore. Vidim ja, mućnuše svaki, kao njihov je bolji. Oba zapušača izleteše kao petarde, sudariše se u vazduhu, vino polete na sve strane, ali srećom bilo je i za čaše. Šta je posle bilo ne znam… probudila sam se ujutro za koncert iz Beča i neka nam je sretna i dobra ova Nova 2019.
Živeli vi meni blogeri zdravi, nasmijani i puni ideja za postove, a za ostalo ćemo lako!!

- 09:40 - Komentari (28) - Isprintaj - #