Marketing
Utopija Tomas Mora...
Nekad sam Utopiju zamišljala kao zemlju Dembeliju. Polako sam menjala mišljenja i momentalno Utopiju zamišljam kao zemlju bez podela.
Živim medju samim „podeljantima“ Nije to ono muško, žensko. Podele su mnogo suptilnije.
Ljubitelj mačića i ljubitelj pasa. Te dve grupe su ljuti protivnici da ne kažem zaraćene strane. Da, da, slatki su mačiči, ali samo pas je pravi prijatelj. Da, da, pas je veran, ali samo mačkica zna biti toliko umiljata.
Pazi ovo, muška dominacija i ženska dominacija. To mu valjda dodje ko je gore ko dole. Tu se zameša i neki koji su opredeljeni za ravnopravnost TI sigurno imaju vrtuljak.
Kako oni donose neku odluku samo oni znaju.
Umešalo se tu i sudstvo. Poseban zakon je za maloletnike, poseban za muške, poseban za ženske, poseban za šašave, poseban za one u afektu, pijane i drogirane i naravno poseban zakon za tajkune.
Samo delo, prekršaj je tu manje važan.
Sretstva informisanja, tu je laka podela, na one za vladajuću stranku i one koji su za opoziciju. Kad razmislim, tu i nema podele, postoji samo jedan, oni na vlasti, ove druge se šutne, proglasi za lažove, rušitelje mira, uništitelje domovine, i sve što se u datom trenutku sete oni prvi.
Prvi su, zar ne, može im se (dok su prvi).
Zato se treba okrenuti blogu gde nema podela.
Svi smo slatkići, dobronamerni, veliki pesnici, duhoviti. Znamo šta ko misli i dok ne pomisli, ta blogeri smo. Znamo ko će komentirati i koga će, a ako i ne znamo, pravimo se da znamo. Složni smo kao prsti na ruci (ko pomislio na srednji prst sada, post mu bio bez komentarta)
Hm… znači blog sa blogerima je Utopija??
Post je objavljen 14.01.2019. u 08:35 sati.