AnaM

srijeda, 09.01.2019.

Kava…


Pozitivka je napisala post o ispijanju kave. Počela je kako voli piti kavu ujutro sama sa sobom ili u društvo dragih osoba.
Zašto volim blog??
Zato što postovi drugih blogera nekad probude sećanja koja su davno nestala. Inspiracija mi je bila za ovaj post.

Uvek sam volila piti kavu. Nekad su to bile brojne kave sa društvom, na poslu, u poseti nekome. Gde god sam išla pila se kava. Postoji milijun vrsta. Moja teta, talijanka kad je prvi put probala tursku kavu rekla
-Fundač dole, fundač gore. Šta se tu pije??
Vratila sam joj na Rijeci na expresu popivši taj jedan žestok gutljaj
-Šta se ovde uopšte pije, meni je prazna šalica??


Vreme je prolazilo. Sticajem okolnosti vratila sam se u dom roditelja. Prvu kavu sam pila na poslu, ali u dane kad ne radim, a radila sam po smenama, kuhala sam kavicu za nas dve ženskice. Mama je pila tu kavu, dodavla šećer, drugi put mleko, treći šlag. Jednog dana je izjavila.
-Nemoj ti kuhati kavu, ja ću za nas dve.
I svako jutro je donela kavu u istim šalicama, jednu pred mene, drugu njoj.
Nisam odmah primetila da ništa ne dodaje u kavu. Pile smo tako kavu danima, ćaskale, pravile planove. Ona pokupi šalice, odnese u kuhinju i život teče.
Jedno jutro srkućem kavu, a ona pije nekako čudno, žurno, kao da je što pre popije. Kava je bila vruća. Zvonio je neko na vrata, pošla sam da otvorim i usput pokupim šalice. Moja je bila crna, puna taloga, njena čista. Gledam i ne shvatam. Mama se nasmijala
-Upecala si me. Ne volim kavu. Sebi sipam samo vode da imaš društvo dok ujutro piješ kavu.
Jedna je mama.
- 07:45 - Komentari (39) - Isprintaj - #