Meca pecaroš
Gledam, trljam oči, ne verujem, meca blog tjedna.
Moram sad upecati bar tri komentara.
Nema ništa od zimskog sna, „čmavosanja“ uz janjetinu i vince, kolače i tortiše, na posao.
Bor stoji kako treba, kuhinja nije promenila svoje mesto, a bome frižider pun pevuši.
Dragi blogeri, želim vam veseo doček Nove 2019, srce puno ljubavi, stomačiće pune dobre hrane, a glavu malo zamućenu od dobra vina.
Zdravi i veseli bili u društvu obitelji, prijatelja onima koje volite i koji vole vas.
Živeli!
Darovi…
Obožavam darove i kad poklanjam još više kad primam.
Spadam u ljude koji ne kupuju knjige ili predmete koje bi sami želeli imati, nego mi dosta dobro polazi za rukom da kupim poklon koji obraduje meni dragu osobu.
I sad bi neko pomislio da je to kraj.
Nije.
Postoji ogroman problem. Kako to zamotatiti??
Božić, bor,Nova godina ili rodjendan.
Pokloni zamotani u prekrasni svetlucavi papir. Na svakom piše ime. Prepipavam da pogodim šta je unutra. Neizvesnost traje sve dok ne dodje trenutak otvaranja. Tad zgrabim paketić, pocepam ga i raskupusam da dodjem do sadržaja… onda sledeći. One poklone koje dobijem od prijatelja, zgrabim još na vratima dok siroti ljudi ne stignu ni kaput skinuti. Uvek kažem, drugi put ću pristojno sa smeškom primati poklone, ali to drugi put nikako da stigne.
Poklone koje ja pripremam malo su drugačiji. Meca staretinar uvek ima neki stari, lepi papir koga je šteta baciti. Uvek kupim novi ukrasni za kombinacije. Predmet se stavi na taj papir, pa se onda papir muva tamo vamo i lepi selotejpom. Ne znam kako ali nekako se sve izmakne i poklon gvirka. Tu sad dolazi u pomoć izolirband i novi papir. Zna se sve raspasti. tu je za prvu pomoć rezervni papir i gumice za tegle preostale od zimnice… Paket je paket, nije važno kako izgleda nego da se ukrasna mašna stavi efektno. Tu tek nastaje problem. Ona mašna , cvet ili već neki tandrmoljak klizi kao da je klizačica na Olimpijadi u borbi za medalju. Na kraju se zakači na ugao kutije i cela kutija izgleda nahereno kao pijanac na jutarnjem povratku kući.
Pobedonosno gledam svoje remek delo i sva ozarena što je motanju došao kraj, guram paketić pod bor medju one ostale poredjane po nijansama boja ukrasnog papira, veličini, i već štogod. Ti bezlični paketi imaju ime kome su namenjeni i ko ih je nabavio. Mojem ne treba nikakvo ime pošiljaoca, prepoznaju se na kilometar…
Neke osobe prodju kroz naš život i zaboravimo ih čim zatvore vrata
Neke izadju iz našeg života čineći ga boljim
a poneko, tek poneko, svojim dolaskom učini da živimo život.
Svako dobro svima, dragi blogeri, ljudi dobre volje, blagdani su pred nama..
Mir Božji I zdravlja u vašim obiteljima
Vodenjak
Neko veruje, neko ne veruje u te znake, ali da svako bar nekad pročita svoju „sudbinu“ i to je tačno.
Pa kaže…
Vodenjaci su osobe koje znaju šta žele u životu i to obično i dobiju. E, jesam blentava kad sam izabrala to što sam dobila.
2019 Za vodenjake će biti jako važna, biće odlična ako ne bude, potrudićemo se da bude.
POSAO vodenjaku je u stilu, neće vam 2019 ništa dobra doneti jer ste u nekim konjugacijama sa planetma koje vam nisu naklonjene. Vidi ti te planete, mene našle da mi kvare posao. Što se ne okreću oko sebe ili već nekog Sunca , tandrmoljka, ili već nečega, nego se pačaju u moj posao??
FINANSIJE će mi biti više dobre nego odlične sve dok se opet ne upetlja Mesec i sve pare mi potroši ulagajući ih u pogrešne investicije. Mesec, se naivno se smeška sa neba, mora da mu je dosadio onaj potkivač Mujo sa konjem pa je postao Mesec bankar, ko bi to rekao.
LJUBAV. E, tu sam te čekala. Ako ste u vezi onda ćete se početkom godine žestoko svadjati sa partnerom. Po horoskopu nema više muža, bračnog druga, sad su svi partneri. Vodenjak koji ima za partnera škorpiju biće ujeden, oni sa rogatim partnerima nabodeni, a ribe će otploviti, ali zato partneri device, vage će pojesti lavovi i tigrovi i srediće se ljubavno-horoskopska menažerija na kraju svi će biti sretni, osim nesretnih po prirodi, koji uvek traže dlaku u jajetu.
E, oni koji nisu u vezi, braku, što god, ti se neće svadjati nego će im biti jako lepo. Verovatno jer je jedan u Americi, a drugi u Australiji.
ZDRAVLJE Vodenjaci će pucati od zdravlja ako su mršavi odebeliće se, oni debeli će smršati, oni taman će se potamaniti, zato pazite ako ste vodenjak, nemojte biti tamaniško.
Sve u svemu, držite se vodenjaci biće nam odlično ako se onaj Mesec smiri, Mars namigne Veneri da je zbuni, a Sunce obasja astrološke kuće svih blogera pa navale da pišu postove, objavljuju slike i slože se da su vodenjaci najbolji na celom svetu… Zato nas je toliko na blogu. Za sada vodenjaci vode.Samo da onim lavovima stanemo na rep.
Biće ovo još jedna odlična godina, jer jednom vodenjak, uvek vodenjak. Za svaki slučaj, ja sam dupli.
Dosta što sam vodenjak malo leta dobro dodje, pa je slika iz toplijeg vremena.
Zvoni telefon, javi se ženski glas. Ono standardno, da li je to porodica ta I ta, adresa, ...
-Da.
-Kako ste, gde vas boli??
-Hvala, dobro, ne boli me nigde.
-Potpuno ste dobro??
-Potpuno, pa živim u Srbiji.- Ne shvata da sam pokušala biti ironična, I nastavlja
-Danas smo u vašoj ulici, nezgodno što vas ništa ne boli, ali imamo program i za zdrave. Za pola sata mogu da dodjem kod vas.
-Zašto da dodjete??
-Besplatna masaža.
-Kažete za pola sata??
-Da, ili kako se dogovorimo.
-Masaža mi ne treba, ali možete da mi donesete nešto iz Maxija....
Samo mi je spustila slušalicu, a baš sam bila ljubazna…
Primiču se blagdani, fiksni i mobilni naizmenično cvrče.
Trčim po kući jer ih nisam obesila oko vrata kao klepetušu. Naravno, očekujem neku poruku ili poziv ako ne Bred Pita (nije moj tip, a ni ja njegov očito) ono bar nekog obožavaoca, ili neku ponudu za večeru od prodavaoca magle, ili poklon sa plaćenom poštarinom.
Kad ono fraze, cvetići, andjelčići i ostali tandrmoljčići.
Kako je blog najčitaniji, najpisaniji i naj, naj, obaveštajniji, ovom prilikom poručujem svima.
Dragim i nedragim prijateljima koji su mi u posljednje vrijeme slali "dobre želje" (kao da sam debil pa ne mogu znati sama šta želim), pisma sreće,zvezdice svetlucave i mračne, male anđele ili obećanja da će se dogoditi čudo poručujem:
Učinila sam što ste mi rekli, prošle godine.
Proslijedila sam vaše mailove na 1.999 999 adresa, upravo kako je pisalo.
Čudo se ne dešava. Malo sam nestrpljiva iako većina poruka nema rok koliko se treba čekati.
Onaj muškić bogat kao Krez, sa crnim okicama i neodoljivog osmeha, sa zubima od 5000Eur očito nije dobio pravu adresu jer niko ne zvoni.
Zato sam čvrsto odlučila.
Ove godine šaljite isključivo novac, čokoladu, sladoled, torte, šampanjac, karte za pozorište ili za putovanja, tako nešto konkretno. Za ostalo ću se sama snaći.
Vita jela zelen bor ne treba mi odgovor…
Komentare dočekujem sa fanfarama
Gde ste??
Ništa mi ne možete!!
Hahahahaha… Izazivam vas.
-5 juros… aha… dodji, dodji ako smeš kod mece.
Sinoć sam otvorila prozor. Svetlo je upaljeno… Dodjite, samo dodjite.
Nemam ni kremice ni spray, ni tabletice, zaštitne vodice.
U ta ta ta ne možete mi ništa, hrabrija sam od vas… Izazivam
Šta je pojela vam maca jezik, nema vas??
Kukavice.
Svima ću da kažem, komarci su kukavice, ne mogu mi ništa.
Šta je komarac, bojiš se zime, a??
Tu sam te čekala celo leto kad si zvrndao i ujedao… Zini sad…
Volim te…
Reći ili ne te čarobne reči, volim te??
Treba li ih govoriti svaki dan, svaki sat, ili se to nekako samo po sebi podrazumeva i ne treba ga uopšte izgovarati?? Možda od prevelike upotrebe postanu obične reč, reči kao dobar dan.
Drago mi je čuti, volim te, sramežljivo prošapćem, volim te.
Ko može, može, ko ne može te „strašne“ reči prevaliti preko usta može pokušati i na drugi način.
Dobar je i samo jedan topli, čvrsti zagrljaj koji će reći te slatke tri reči, ja te volim…
Probudila se sa osmehom, mazno protegla i skočila pod tuš. Zapevala je iz sveg glasa dok joj sused nije zalupao o zid, dreknuvši.
-Tišina došao sam iz treće.-
Samo je popila kavicu, navukla traperice kolebajući se da li da uzme i pulover, a onda se isprsila, navukla jaknu i izašla. Dan prekrasan. Sneg se otopio, samo neka zaledjena barica svedoči o noćašnjoj hladnoći. Šetala je bez cilja razgledajući radnje. Do sastanka sa prijateljicama ima vremena. Onda ih je ugledala. Par cipela sa vrtoglavo visokom petom ju je pozivao. Zastala je, neodlučno. Prebirala je u glavi koliko novaca ima, koliko je minus na kartici, obaveze. Cipelice su joj mahale. Mora ih imati.
-Molim vas one iz izloga, da probam, zatražila je od prodavačice.
Prodavačica je pitala za broj, izgubila se u magacinu i donela joj kutiju.
-Ove su kao stvorene za vas.
Gledala je cipele, gledala prodavačicu, cipele su bile bez peta, ravne, cipele za štrapac.
Bacila pogled na ogledalo koje joj je vraćalo odraz.
Izletela je iz radnje. Uletela u kuću i stala pred ono ogromno ogledalo koje je vikalo, to si ti, to si ti. Nagla se malo, ne vidi najbolje, i tad joj je istina skočila u lice. Ona ima bore… ima bore… ima bore. Ona je najnesretnija na svetu. Brodovi su potonuli, njen život je završen. Satima je utučeno sedela, gledala prazno u daljinu i tugovala…
Mobitel joj je dugo zvonio. Kad se odazvala bio je to neki tudj, neprepoznatljiv glas. Prijateljica je samo viknula.
-Dolazi, Nora je stigla.-
Pokušala je da odbije, ali je bila apatična, pa je bezvoljno rekla
-Dolazim.
Smeh je dopirao iz kavane. Neko je nešto pričao, svi su se smejali i upadali jedan drugom u reč. Naravno, Nora, ona uvek da štimung. Ona ju je prva i ugledala.
-Dolazi, gde si do sada, sedi, umrećeš od smeha kad ti ispričam šta mi se dogodilo. Moram ti se i pohvaliti, znaš… Bujica reči, radostan smeh i čula je reči Nore
-Život je predivan. Danas mi dodje da zagrlim celi svet. Pomislim neki put, kome sam toliko dobro učinila da sam toliko sretna.
Prilazila je polako, gledala Noru koja joj je dobacila.
-Daj ne gnjavi, o’ladi se kava. Sedi pored mene, samo malo da pomerim kolica. Napravite malo mesta, moja kolica traže više prostora.-
Spretno manevrušući, Nora uglavi svoja invalidska kolica izmedju susednog stola i stolica i nastavi priču. Salve smeha su je prekidale.
Nismo svesni šta imamo, tugujući za izgubljenom mladosti, partneru koji nas je prevario napravivši nas magarcem, novcu koji nam je neko ukrao ili nekom materjalnom stvari koju si ne možemo priuštiti… Ne pomislimo koliko smo sretni sa onim što nam je dato.
3.12 Medjunarodni dan posvećen osobama sa invaliditetom Post posvećujem mladiću iz Splita koji je vozeći motor zakočio da ne udari u kolica sa majkom koja je prelazila na crveno. Ostao je paralizovan. Njegov smeh i viceve čujem kad mi se učini da želim nešto što ne mogu imati ili što je zauvek prošlo…
Hvala mu što me je naučio da cenim život.
