Marketing
Darovi...pokloni...tandrmoljci...
Darovi…
Obožavam darove i kad poklanjam još više kad primam.
Spadam u ljude koji ne kupuju knjige ili predmete koje bi sami želeli imati, nego mi dosta dobro polazi za rukom da kupim poklon koji obraduje meni dragu osobu.
I sad bi neko pomislio da je to kraj.
Nije.
Postoji ogroman problem. Kako to zamotatiti??
Božić, bor,Nova godina ili rodjendan.
Pokloni zamotani u prekrasni svetlucavi papir. Na svakom piše ime. Prepipavam da pogodim šta je unutra. Neizvesnost traje sve dok ne dodje trenutak otvaranja. Tad zgrabim paketić, pocepam ga i raskupusam da dodjem do sadržaja… onda sledeći. One poklone koje dobijem od prijatelja, zgrabim još na vratima dok siroti ljudi ne stignu ni kaput skinuti. Uvek kažem, drugi put ću pristojno sa smeškom primati poklone, ali to drugi put nikako da stigne.
Poklone koje ja pripremam malo su drugačiji. Meca staretinar uvek ima neki stari, lepi papir koga je šteta baciti. Uvek kupim novi ukrasni za kombinacije. Predmet se stavi na taj papir, pa se onda papir muva tamo vamo i lepi selotejpom. Ne znam kako ali nekako se sve izmakne i poklon gvirka. Tu sad dolazi u pomoć izolirband i novi papir. Zna se sve raspasti. tu je za prvu pomoć rezervni papir i gumice za tegle preostale od zimnice… Paket je paket, nije važno kako izgleda nego da se ukrasna mašna stavi efektno. Tu tek nastaje problem. Ona mašna , cvet ili već neki tandrmoljak klizi kao da je klizačica na Olimpijadi u borbi za medalju. Na kraju se zakači na ugao kutije i cela kutija izgleda nahereno kao pijanac na jutarnjem povratku kući.
Pobedonosno gledam svoje remek delo i sva ozarena što je motanju došao kraj, guram paketić pod bor medju one ostale poredjane po nijansama boja ukrasnog papira, veličini, i već štogod. Ti bezlični paketi imaju ime kome su namenjeni i ko ih je nabavio. Mojem ne treba nikakvo ime pošiljaoca, prepoznaju se na kilometar…
Post je objavljen 30.12.2018. u 09:26 sati.