Primiču se blagdani, fiksni i mobilni naizmenično cvrče.
Trčim po kući jer ih nisam obesila oko vrata kao klepetušu. Naravno, očekujem neku poruku ili poziv ako ne Bred Pita (nije moj tip, a ni ja njegov očito) ono bar nekog obožavaoca, ili neku ponudu za večeru od prodavaoca magle, ili poklon sa plaćenom poštarinom.
Kad ono fraze, cvetići, andjelčići i ostali tandrmoljčići.
Kako je blog najčitaniji, najpisaniji i naj, naj, obaveštajniji, ovom prilikom poručujem svima.
Dragim i nedragim prijateljima koji su mi u posljednje vrijeme slali "dobre želje" (kao da sam debil pa ne mogu znati sama šta želim), pisma sreće,zvezdice svetlucave i mračne, male anđele ili obećanja da će se dogoditi čudo poručujem:
Učinila sam što ste mi rekli, prošle godine.
Proslijedila sam vaše mailove na 1.999 999 adresa, upravo kako je pisalo.
Čudo se ne dešava. Malo sam nestrpljiva iako većina poruka nema rok koliko se treba čekati.
Onaj muškić bogat kao Krez, sa crnim okicama i neodoljivog osmeha, sa zubima od 5000Eur očito nije dobio pravu adresu jer niko ne zvoni.
Zato sam čvrsto odlučila.
Ove godine šaljite isključivo novac, čokoladu, sladoled, torte, šampanjac, karte za pozorište ili za putovanja, tako nešto konkretno. Za ostalo ću se sama snaći.
Vita jela zelen bor ne treba mi odgovor…
Komentare dočekujem sa fanfarama
Post je objavljen 18.12.2018. u 09:54 sati.