Volim te…
Reći ili ne te čarobne reči, volim te??
Treba li ih govoriti svaki dan, svaki sat, ili se to nekako samo po sebi podrazumeva i ne treba ga uopšte izgovarati?? Možda od prevelike upotrebe postanu obične reč, reči kao dobar dan.
Drago mi je čuti, volim te, sramežljivo prošapćem, volim te.
Ko može, može, ko ne može te „strašne“ reči prevaliti preko usta može pokušati i na drugi način.
Dobar je i samo jedan topli, čvrsti zagrljaj koji će reći te slatke tri reči, ja te volim…