AnaM

srijeda, 30.01.2019.

Osmeh…


Zagledala sam se narcisoidno u svoje slike, i na svakoj se smešim. Verovatno čim vidim fotoaparat koji i ne mora biti uperen u mene, ja usta od uha do uha.


Jučer dodje neki majstor da popravlja neki tandrmoljak po kući. Pre toga sam bila besna kao puška zbog neke gluposti. Pištim i vrištim na sebe, a ona druga ja, ćuti i trpi da se istutnjim. Kad je majstor pozvonio, ja se nasmešim ljubazno. Nije čovek kriv što Drina teče nakrivo.
To bi bilo kao uvod da je osmeh uvek prisutan u mom životu iako ne teče uvek med i mleko,. Dobro da ne teče, ko bi oprao kuću sva bi se ulepila od tolike sreće.

Gledam TV, šta ću drugo kad me sneg okovao kao da sam na Antarktiku, ma i gore, tamo se otapa. Elem, buljim ja u ekran, a one golišavice, pardon, starlete, pevaljke i slične, spikerke, čitaju vesti umilnim glasićem, pri tome se cerekajući zadovoljno, valjda što su se ugurale na ekran. Vesti sve katastrofe, jedna gora od druge. Nikad nešto ugodno da jave, to se ne računa u vesti. One srećne pošto su neki skijaši stradali u lavini, što se srušila kuća i zatrpala desetine ljudi, što rudari ne mogu iz jame i smeškaju se očekujući još neku tako zgodnu vest gde će pokazati svoje nove skupe zube i napumpana usta.


Navečer vremešni pevači, viču ruke gore, voditelji pričaju viceve iz doba jure, u pozadini cure poskidane do creva mlataraju rukama i nogama, valjda plešu i na sve to čuje se urnebesan smeh publike kojoj pokazuju tablu sa naznakama, smeh, jak smeh, pljesak….
Nećeš ti badava gledati pretstavu, zasluži malo, doprinesi da bude ocenjena kao zabavna.

Smijemo se to mi sami sebi ili nekome drugome??
Okrenem se levo desno, pogledam gore dole i osmehnem se pomalo tužno.
Pomislim, što li se krije iza tih osmeha??
Smij se smij, i kad bi plakati htio…
- 08:19 - Komentari (36) - Isprintaj - #