AnaM

>NovinarkaNovinarka
Kod friyera ;itam neke novine i mlogo lijepo, kako sve samo pametno i pismeno pi[u, skoro kao ja.
I pade, ne ja, odluka.
Riješila jaonako tras-bum, biću novinar. Mlogo mi se dopada to zanimanje. Putuješ po svijetu, blesiš koje kude I poslije ti daju pare, a postaneš I slavam ... Mnogo lijepo, a imam i prirodan talent, sve znam šta se kome desii kad se ne dogodi.
Ako ništa ne vidiš da se događa, nije tragedija, lijepo prepišeš od onog tko je nešto vidio I čuo.
Lijepo to i raduio Mileva, sve saznaš iz prve ruke, a nema veze ako nije iz prve ...
Nisam mogla da se opredelim za koje novine da radim, pa sam svima poslala isti članak, a poslije ću da se opredelim.Nisam ja od jučer, neka se grabe za moju pamet.
Što mislite, da li da dodam još nešto, kao, mlijeko je danas zabrinjavajuće dobro, izbori uskoro, vrijeme promenljivo kiša snijeg i sunce...i tako to...a možda da se ne otkrivam odma??Eto pa čitaj, ČITAj!!ne preskači redove??% I,, to...Posle ću da udarim još znakova, to se ceni;;!!:)ima koliko voliš...

Mlogo poštovani, I poštovanke odrednice novina,
Revo da vi se javim sa nekoliko riječi I urnebes vijesti, pa vi to objavite, nemorlno na prvu stranicu, tamo idu dosadne vijesti, nago na onu što narod čita, gdje su čituljei oglasi.
Elem jutros na placu sve po starom, samo cijene po novom, da ne kažu da ne napredujemo, a kako napredujemo sve me trbuh zabolio ... I u prodavnice one što se sve isto zovu, šećer, slatko da ti prisjedne, srećom svi sad kupuju keks , pa ne treba šećer. Ponudiš keks, je rod sex slaba vajda, neuhranjen narod pa ne umije ... kažu treba neka igra prije rke koke, ali ja ne znam ni kolo, ove modern što se guraš u mraku a nešto tandrče rok rok, kao grok grok ... u sav glas mi ne leže, obavezno me netko gurne I nagazi ..
U mom bližem I širem okruženju, novosti koliko voliš, Susjeda s petog kata isprebijala onu iz prizemlja što ne zatvara vrata lifta, a ova se opravdava da zatvara, ali se zaglavljuje sa njenim mužem. Sad ko se kome zaglavio neznam, ali vi to sredite biti svjetski ...

Biće još vijesti, nabavila sam neku kavu koja ništa ne valja, pa ću pozvati goste, dok se ne istroši, kava, ne gosti ...
Eto toliko, a vi pare pošaljite na moju adresu, to mi je mometalno važnije od objavljivanjajer se novčanik totalno ispostio.
no ispostio.


k totalno ispostio.



Ako mi se ne dopadne da budem novinarka, tražiću neko drugo zanimanje.
I da se razumijemo, ja oću da budem novinarka što piše, a ne ona što drži kiosk s novinu, veća plaća
Ajd u zdravlje
Vita jela visok broj, onaj pod Sljemenom da ne bude zabune, šalji pare u odgovor

Sjedim na fotelji. Ruke mi zgrčene, malo povijena naprijed, ne trepćem, gledam u telefon.
Ćuti ..
Zašto ne zazvoni?

Rekao je da će me zvati ... rekao je, on je divan, ne bi kazao nešto što ne misli ...
Idem po češu vode, usne su mi suhe, da nije zvonilo u medjuvremenu??
Ne, sigurno se telefon pokvario ... sigurno ... Dižem slušalicu tam tam tam tam ... Brzo spuštam slušalicu. Što ako je baš ovog trenutka zvao ... Naravno zvao je i odustao kad je vidio da je zauzeto.
Tko zna što sad misli???
Ne, neće me zvati, sigurno neće. Ne dopadam mu se, misli da sam dosadna, neduhovita. Neće zvati sigurno.
Moobitel! Gdje mi je mobitel???
Panično trčim po kući ... Nema ga nigdje.
Znam, zvao je na mobitel, zvao, a ja ko zna gdje sam ga stavila ...
Prevrćem tašnu, izvrćem torbu, nervozna bacam sve iz ladice ...
Uf .... Tu je ... visi mi oko vrata ...
Zvoni, molim te ... samo jednom, pozvoni ... samo zvrcni. Obećavam neću više biti namrštena, neću se ljutiti na sitnice, samo pozvoni ...
Ma, zvoni kad ti kažem ...
Držim ruku iznad slušalice.
I. .. I. ...

Zvrrrr .....
Konačno!
Trčim preko sobe, saplićem se na otvorenu ladicu, rušim nepopijene kavu, bacam se na telefon.
-Halo
-Daaaaaa ... a ti si ...

Ne, ništa specijalno momentalno ne radim ... (Navlačim cipele u hodniku, prevlačim četkom kosu) Neeee znaaam ... pa mogli bi da se vidimo (zakopčava traperice) Doooobro, pa ... mogli bi da se vidimo jedan dan ... (provlačim glavu kroz majicu)
Možemo za neki dan (držim ključ u ruci)
Sada???
A ne, nikako ne mogu, nešto sam planirala (otključavam vrata). Dobro kad ti je važno, vidimo se za pola sata ...
Što ispred kuće si??
Što čekaš, penji se!!

Koliko ljudi na svijetu!

Koliko poslova na svijetu!

Vjerojatno ih biramo prema svojim sklonostima, mnoga sticajem okolnost moramo raditi. Kad radimo nešto s ljubavlju samo klizi, ali život nije med i mlijeko, nešto radimo samo da ga što prije završimo.

Imamo li prava na to?

Tko nam je dozvolio da budemo nemarni na poslu?

Tko nam je dao pravo pogrešimo?

A opet, nema čovjeka koji nije pogriješio. Kažu griješiti je ljudski.

  Je li?

****

  Negdje u nekoj bolnici leži mladić. Teško diše, kad se zakašlje, krv. Bled, mršav, bez snage. Samo oči!

Oči crne, velike, ogromne, oči koje nemo gledaju, oči koje osudjuju. Ni liječnik kad dodje u vizitu ne može se sretne s tim očima., Žuri pobjeći što prije, što dalje.

-Doktore, pričekajte!

Mladić ga uhvati za kraj mantila drhtavom rukom

-Zašto ja? Zašto baš ja, od svih?

Liječnik samo saže glavu. Što odgovoriti? Znao je cijelu povijest bolesti. Mladić je bio zdrav, pun života. Tudjom nepažnjom, alkohol, i saobraćajka. Iskrvario je. Jedna boca krvi, druga. Njegova mladost se izborila sa povredama, ali ne i sa nečijom nemarnošću. Jedna boca krvi bila je zaražena HIV virusom.

 

Griješiti je ljudski.

Je li?

Gvirnula sam kroz prozor i sneg...

Cvetlice su se malo namrštile, očekivale su proleće


Neko je pokušao i da se sanka



Vrapčići su došli po sledovanje



Za svaki slučaj, očistili smo malo stazu, možda se sneg ne otopi tako brzo kko najavljuju


Snešku je neko skinuo šešir, pojeo nos i uzeo metlu...

Malo šetnje izvan grada, možda ima više snega


Tužno deluje sto i ljuljaška, nije privlačno za sedenje

Mačići su nas zadovoljno dočekali

Nema više, ustvari ima, ali da ne budem davež...a nije ni uspelo najbolje:))

Preko sedam gora i sedam mora, daleko daleko, ai nije toliko koliko ste sad pomislili daleko, ima jedna šuma. Šuma kao šuma, ima drveće, životinje, proplanke, grmlje, svašta.
E, u toj šumi životinje se podijelile, na one koje imaju i one koje nemaju. One koje imaju svaki dan imaju sve više, a one koje nemaju i ne znaju što sve bi trebali imati.

One koje nemaju, da bi im bilo bolje, ispratile svog izaslanika, vuka, preko ne sedam mora, nego čak preko oceana u neku veeeeliku, ogromnu šumu. Ali ni vuk nije ono što je bio, pa umjesto da je u janjećoj koži, on počeo nositi firmirana odijela, ai počeo je da izrasta u vuka svjetskog formata.Za razliku od domaćih vukova koji bi sjediti na dvije stolice, on pokazuje ambiciju (generalno gledajući) sjediti u dvije skupštine, a ako je moguće i na dva kontinenta. Zečevi se pobunili, ni sami ne znaju zašto, ali vuku zaprijetili i nasekirali ga. Vuk tražio da mu daju neku siću, u stranom svijetu, tek da mu se nadje i da dostojno zastupa šumu iz koje je došao. Zečevi se osjetili važni, pa kažu, ne damo 7 milijuna $, dosta ti je tri, kako drugi kojoti i hijene preživljavaju s nekoliko stotina tisuća, malo se i ti pretrpi. Zečevii ne znaju kolika je ta suma jer oni preživljavaju s mnogo manje, tek da napune travom pola svoje, to jest potrošačke košarice.
Momentalno u šumi uzbuna. Kao i sve životinje iu šumi brinu za svoj podmladak. Nažalost ni u šumi nije kao što je nekad bilo, pa mnoge mame životinjice nemaju čime prehraniti svoje mladunce, pa su svi dobri sa životinjom kravom. Ona nesebično davala mlijeko. Nije ga mnogo ni naplaćivala, ali poslije izvjesnog vremena shvatila je da je to dobar posao, pa u pomoć nije pozvala ovcu i kozu, neko kemiju. Niste čuli za tu zivotinjka?? U zadnje vrijeme je sve popularnija. Ta životinjka odmah shvatila što je biznis. Objasnila kravi da je bolje da mlijeko bude u zalihama, dva tri dana, a nije loše ni mjesec dana. Krava jela sa livade neke kukuruzčiće koje je pripremila ta životinjka kemija i bilo dosta mlijeka, nije se kvarilo, svi zadovoljni. Kao što uvijek biva ima nezahvalnika koji su počeli čeprkaju po tom mleku.doduše ne odmah, nego tek kad se proizvodnja zahuktala. Kad brljkaš gdje ne treba, onda i nadješ svašta. U šumi katastrofa, pobunile se životinje i koje piju mlijeko i one koje ne piju, računajući da će jedan dan da ga piju. Badava je odgovorni jazavac pred sudom javnosti, (odgovoran za mlijeko i slične tandrmoljke) teatralno popio pred kamerama čašu mlijeka i nije se srušio. Pakosnici su iza leđa govorili da je odmah trčao na ispiranje želudca, a oni hrabriji su dobacivali da je tako i ris u svoje vrijeme se cijepio pred kamerama, a kad se razbolio otišao u drugu šumu da se liječi.
U šumi ima i dobročinitelja. Nije zbog poreza, nego što su stvarno dobrice, gosodja Zapadnina se slikala u toplesu (sve Trepčić ko sova na jugovinu), a njezin partner Milanče, lupio keš nekoj bolnici. Sad mnoge životinjke ženskog spola su navijale da sljedeći put, gosodja Zapadnina lupi keš, a Milanče da skine gaće. Za sada se ne izjašnjavaju o toj mogućnosti.

Šuma mala, ali svašta se u njoj događa. Za danas sigurno vam je dosta.
Pozdravčić

Ako uzmeš tudj novac, lopov si

Ako nekom zarobiš srce, zaljubljen si.



Beli nije ni lopov, ni zaljubljen, samo gladan.



Ko ima najveće pravo uzeti ono što nije njegovo??

Primećuje se da su ljudi postali jako nervozni kad pada sneg, nije mi jasno zašto. Možda belina utiče na nerve.
Život je tako lepršavo lep.

Kad je pre neki dan bilo sve puno snega krenem van zrihtana. Kao svaka fina osoba u jednoj ruci mi tašna, u drugoj vrečica sa smećem. Naidjoše kola koja skupljaju smeće baš u trenutku kad sam htela zavljačiti kesu u kontejner. Da se ljudi ne muče,volim pomagati, ja ubacih direktno u kamion. Umesto da mi zahvali, onaj se izdra na mene
-Smeće se baca pozadi, a ne u kabinu.
Prostak.
Krenem ja po kola. Ona puna snega. Lepo ih očistim, nasmešim se susedu , kad se on izvika na mena
- Što si bacila sneg na moj auto??
Svašta, po njegovom sam trebala sneg da stavim u svoj prtljažnik.
Izadjem na ulicu, vidim na autobuskoj stanici gomila sveta. Znam da je teško čekati bus i gledati kako kola samo prolaze. Da ih ne izazivam, jer sam po duši dobra, ja dam pun gas, samo da što pre prodjem stanicu. Počeše da urlaju
- Ko ti dade volan?? Isprska me od glave do pete. Vucibatino...
Nezahvalnici, kao da sam ja kriva što je na svakoj stanici jezero.
Stigla sam gde sam pošla i za divno čudo lepo se uparkirala na jedno zgodno, očišćeno mesto. Izlete čovek sa lopatom. Da mi je znati šta sam njemu uradila??
- Dva sata čistim mesto, a ti se ufurala, bezobraznice jedna. Lepo te je majka vaspitala.
Uhvati me neki strah. Da nije neka epidemija kad su svi tako nervozni.

Polako, umornim korakom otključavam vrata.
Znam, imam još stotinu obaveza, moram otrčati do grada, treba se javiti prijateljici, obećala sam danas doneti nešto sa posla, moram vratiti knjigu i završiti nešto za posao kod kuće, treba kupiti nešto za goste koji su se najavili na pet minuta, treba protrčati krpom i usisivačem kroz kuću, onako kao mačka repom,... računi, susedov auto uparkiran da ne mogu izaći iz garaže, bolesna drugarica kojoj treba reč ohrabrenja...
I polako otvaram vrata, ti me nasmešen čekaš u fotelji.
Sve je drugačije, šaljem ti poljubac u letu i juriš pešadija... sve ću stići, osmeh je opet na mom licu.
Sinoć je grmelo, iznenadna oluja, čak je i grada bilo. Uletela sam u krevet, pokrila se preko glave i drhtala. Tvoje telo je bilo uz moje, zagrlila sam te, pritisla na grudi i šaputala svoje najskrivenije tajne, zaspala sam srećna. Ti si uvek tu kad si mi potreban.
Ujutro te nigde nije bilo, izgurala sam te iz kreveta i ostao si na podu. Gledaš me i smeškaš se. Ti se nikad ne mrštiš na mene. Trebalo bi da mi smeta što i kad zagnjurim glavu na tvoja ramena, i suze te kvase, ne kažeš ni reč utehe. Ipak, ti me razumeš.
Subota je... ura... spavanje... kuhinja... plin... voda... nesica... natrag u krevet.
Ti me čekaš. Smeješ se.
Da li te golicam?
Poverljivo ti šapućem šta sam sanjala.
Volim te. Znaš li koliko te volim?
Najviše na svetu!
Volela bih da mi ponekad skuvaš kavu, doneseš je u krevet, da kupiš novine ili spremiš doručak, ali znam da je to nemoguće, jer ti si moj mali, slatki, voljeni, plišani meca...
Ljubim te...

Noć.
Kiša.
Kapi dobuju po olucima, slivaju se niz prozore i gube negde na pločniku. Radijatori rade punom parom.
Vruće je.
Poneka terasa ili prozor otvoreni.
Krik iz jednog solitera budi susedstvo

-Moja pita!
Tišina...
. Ujutro je jedna suseda, uzbudjeno pričala da joj je nestala pita koju je ostavila da se hladi na balkonu.

Noć.
Još jedna... tamna... magla... ponegde se vidi kako kod nekog solitera sijalice zlokobno namiguju.Kišu zamenjuje susnežica...
Tišina.
Magla upija zvuke. Prozori zatvoreni... pahuljice lepršaju po tepihu, i urlik:
-Moje prasence!...
Lupa i tišina... teška lepljiva, kroz maglu još strašnija.
Ko živi u soliteru, navinut je na sve, ali ovo još nije bilo.

Ujutro, počelo je da se šuška... nešto se dešava u našem soliteru. Hrana nestaje... neko pretura po stanovima... čudni zvukovi.
Te noći, magla se povukla, oblaci se nadvili nad grad, Mesec na trenutak izadje, pa se i on sakrije. Iza prozora, pomeri se poneka zavesa, pomoli se neka glava, gleda u mrak.
Stražare...
Ništa!
Da, da, vidi suseda sa drugog sprata, gde li je bila u ovo doba noći? A onaj sa petog, opet se napio, baulja, a žena ga ne prima u stan.
Tišina...
Krik:
-Videla sam ga, dodirnuo me je, histerično urla neka žena.



Ujutro... haos... suseda sa prvog kata, videla DUHA, a ona iz prizemlja, ne samo da ga je videla, nego ju je i dotaknuo.
E, sad da li duh može da se napipa, da li je mek ili?
Kakav je uopšte duh?
Nije ni važno.
Duhovi su se pojavili u našem soliteru!!
Predsednik kućnog saveta, ozbiljno razmišlja da prijavi duha kako turističku atrakciju, kad mogu Englezi, što ne bi i mi? Uveliko pravi planove, ukrstio prste i sanja budan.
Preko dana šale, a uveče... i nije... svi se zatvaraju, navlače zavese, ne otvaraju vrata. Sneg napadao pa prigušuje zvuke.
Sve je bilo tako "zamandaljeno" dok neko nije izjavio da duhovi prolaze kroz zidove.
-E, ne može, mi nemamo zidove, ovo je beton... ali...
Može, ne može, te noći nikom nije bilo svejedno. Svi su nešto videli, hrana je ponovo nestajala, a ima i prevrnutih saksija... duhovi... šta da vam kažem... užas...
Mir ne stanuje više u našem soliteru...

Tako je to trajalo, sve dok nisu prošli praznici, a kad se vratio iz vikendice Pera, i osuo paljbu na Luku, što mu nije hranio mačka Marka, pa je jadan mačak morao sam da se snalazi... nestali su i duhovi... nestalo je napetosti... ali i jedina naša šansa da nam soliter postane turistička atrakcija.

Valentinovo, slaviti ili ne pitanje je sad??

Prvo, morate biti zaljubljeni, bilo da ste muško ili žensko. Neko će reći, to je lako, zaljubiću se na Valentinovo, ali... Nije to naručiš deset sa lukom...
To je malo nezgodniji blagdan.
Treba ispuniti iščekivanja i želje svoje devojke, ili partnerke, da budem moderna.
Nekad su devojke bile srećne kad dobiju buketić cveća, stihove napisane neveštom rukom, ili samo osmeh i značajan stisak. Rumenile bi, stidljivo gledale i gužvale maramicu u ruci.

Vremena su malo drugačija sada. Devojke, ili te partnerke, ne mare za osmehe, još manje za stihove zaljubljenih pesnika, cveće može, ali da se naruči 101 ruža u korpi da ih ne bude blam pred društvom.

Zaboravite na parfeme, šminku, odeću, cipele, jer ćete sigurno promašiti.

Bombonjere su tek opasne. Ako je debeliškasta, uvrediće se,a ako nije, tek će se uvrediti.

Knjigu ni slučajno ne donosite, vaša devojka će se smrtno naljutiti. Prvo, rečiće da već ima jednu knjigu, a ako je i primi i pročita, tad ste nagrabusili. Devojke se obično indentifikuju sa glavnim likom, a vas će staviti u ulogu junaka iz knjige. Kako su ti junaci obično neke Kazanove, moraćete da objašnjavate gde ste bili prošlog Valentinova kad ste rekli da putujete službeno. Knjiga nikako.

Pokloni su se promenili.

Pravi muškarac će obezbediti vikend u Veneciji, oni vremešniji u nekoj banji. Nije loša kombinacija skijanje i more, ako niste zakasnili sa uplatama kod turističkih organizacija. Mada to može biti škakljivo, jer dama mora imati specijalnu garderobu za svaku priliku, a vremena više nema za nabavke...

Zgodan dar je i uplata kod nekog plastičnog kirurga. Dar je praktičan jer i darodavaoc može posle da se divi silikonima, boteksu i sličnim tandrmoljcima.

Zato, pamet u glavu, Valentinovo nije tako bezazlen dan kako vam se u prvi mah učinilo.

Sretno Valentinovo

Mir... tišina... magla...Možda magla i nije, ali lijepo zvuči.

Sedim gledam u prazo i patim...

Ljubljeni moj, neće kod mene.
Zovem ga, smešim mu se, milujem ga prstima i mislima, ne reagira. Uvjek je bio tu za mene, nasmijavao me, srdio, koliko puta bio pametniji od mene. Sećam se gledam u njega, kao tele, i ne znam što dalje raditi. On ništa, ni da bekne. Onda se iz čistog mira javi se i opet sam vesela.
Umislila sam si da će večno biti moj verni pratilac.

Nestao je pre desetak dana...samo je otišao, ni zbogom mi nije kazao. bar da je mahnuo rukom, onako kao u romanima sunce kad zalazi, upadne u more...( nikad mi nije jasno zašto ne cvrči) Adio...adio...sunce tone, suze se rone...i tako ti tandrmoljci...

Jedno poslije podne sam došla i on je izjavio da me ne poznaje. Sram ga bilo. Ljuta sam zalupila vrata i pokušala otići drugome.
Sutradan sam kucala na njegova vrata malo opreznije, treći dan sam ga stidljivo pozvala, četvrti pokorno molila da se vrati...

-Ne poznajem te, dreknu. kaži kako se zovem??

Znala sam njegovo ime i u snu, ali on kaže, ne to nije tačno, ti se me zaboravila.

Malo je reći da sam patila zbog te okrutnosti. ilirska kraljica teuta mi se smijala, kako čučim pred vratima, plavozeleni je kao pravi kavalir dao savete, jedna prijateljica mi je rekla da čekam da se predomisli...

Pokušala sam otsvirati serenadu. desnom rukom sam brljkala po žicama, ali prsti leve su se upeljali u neku otkačenu žicu i uboli me. On ništa
Onda sam mu zapjevala,
-Dodji, dodji mi, biću ti vjerna, dobra i ostale ljubavne tandrmoljke.
Ono što nisu mogle ni šifre, ni pomagači, ni gitara, ni pogrešni ključevi, uspjelo je mom umilnom glasu. moj blog se vratio...Tu je....ura........

Otkriću vam tajnu.

To je moj glas. Blog se uplašio da ću mu svaki dan pjevati, Šta reći, nisam učestvovala na nekom natjecanju u pjevanju jer bih sigurno pobjedila, iako nemam silikonke i pjevam kao slavuj iz bare.

-Gledaš li ti serije??
-Gledam, gledam, kako ne bih gledala.
-Koju sad gledaš??
-Onu, stranu, zgodnu, ljubavnu.

Bilo me je sram priznati da momentalno ni jedna serija nije zakupila moju pažnju.

-Pričaćeš mi za vikend, jedva čekam da čujem koja ti se najviše dopada. Ja najviše volim indijske.

Auuuu, šta ću sad??
Dodjem kući. Energično uzmem onu pipkalicu kojojm se biraju kanali i krenem u istraživanje.
Indijska serija.
Toooo... htedoh da viknem, ali oni me sa ekrana strogo gledaju pa se i ja primirih.
On je gledao značajno Nju. Onda je Ona gledala još značajnije Njega, onda su tu bili neki ljudi koji su gledali prvo Njega, pa Nju, pa su se gledali medjusobno. Napeta situacija. Posle gledanja cirka 15 minuta, On je značajno pogledao u Nju, Ona u Njega, familija od jedno deset članova se gledala medjusobno, pa Nju, pa Njega, pa ponovo Nju... on kroz trepavice, ili Ona to beše, gledajući reče

-Moram da kažem

Opet gledanje, On, Ona, Familija, pa ukršteno, tako jedno 10minuta, pa on ponovo

-Kazaću ti

Gledanje, On, Familija, pa malo drugim redom, neko poče da plače, neko samo gleda...
Suze idu nekako sa strane, šminka se ne razliva, a ima je brat bratu jedno kilogram na svakom licu.
On se okrene Njoj, i taman mislim sad će da joj kaže kad se on opet okrete familiji.
Neko podiže ruku i svi počeše da izbezumljeno gledaju tu ruku. On, krenu pogledom ka Njoj, ona gleda uplašeno ruku,
Muzika sve jača i jača.
Sad će da kaže, mislim ja, ali ponovoo gledanje u krug, ona ruka obrisa suzu svi gledaju zadovoljno još 10 minuta...
On otvara usta da najzad kaže i ja onako zanesena napetom situacijom, a i radnjom koja već izmiče kontroli zbog svoje brzine, dreknuh

-Gukni već jednom!

On se okrete, mora da me je čuo čak u Indiji koliko sam se razdrala, pa poče da gleda mene. Ne izdržah uzeh onu pipkalicu i okretoh na drugi program. Očito mi indijske serije ne leže...

Šta ću sad da priznam da nisam gledala nema šanse... Znam, rečiću da mi se dopada kako On izgleda, da je Ona malo čudna, da se nadam sve će biti dobro, ljubav će pobjediti. Imena ionako niko ne pamti... pročiće mi.

Nedelja

Apoteka


Dežurstvo kao dežurstvo. Moraš se pored sveg posla javljati i na telefon i davati savete.

Zvrrrr....


-Molim? Ženski glas panično viče....
-Muž mi se dere.
-A zašto viče?
-Pa...on je ćelav, sedeo je u fotelji i ja sam mu prolila kavu na glavu.
Sad ja počnem ozbiljnija pitanja da postavljam, da li je tečnost došla do očiju, da li je iskočio plik, kolika je površina opekotine....
-E, nije se derao kad sam mu prosula kavu, nego posle.
-Kad posle?
-Pa, kad sam ga lečila.
-Kako?
-Sipala sam mu kuhinjsku so na rane.
-So, na rane?
-Jeste, čitala sam u narodnim pesmama da su Turci u rane stavljali so.
-Da ih muče, ne da ih leče, jeknuh sad ja, pokušavajući da objasnim.
-E, a, da li si ti baš sigurna u to?....

U životu je najvažnije imati idealnog partnera...onog pravog, onog koji će da te razume, voli, živi sa tobom, a ne pored tebe.
Problem je samo da čekajući tog, pravog, idealnog, ne postanete

Verovatno takav postoji...ja nisam naišla na njega pa ga prepuštam onoj koja ga prva ugleda. Hm...možda nisu krivi oni, nisam ni ja neka idealka...

Vic za danas

Kakav je takav je, uzmi ga ščepaj ga...jer je muškarac..

Zaredjali Božić, Nova godina, pa moj rodjendan, a zna se tu su i darovi. Ne znam ko je smislio taj običaj, ali meni se dopada, naročito kad ja dobijam darove
Dobila sam predivno zvonce za vrata. Može da cvrkuće kao ptičica ili da muče kao krava,bleji , može još nešto, ali nisam umela da prevedem jer piše nekim čudnim jezikom, japanski nije, obzirim na darodavca, biće da je kineski,

U uputstvu-ceduljici piše da to može lako SVAKO da namesti i ništa više. Pa valjda i ja spadam u te SVAKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.
Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna. Zvonce? I to smo učili! Lako ću ja to da sredim.
Uzmem stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.
Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVAKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.
Gurnem ja turpijicu za nokte u tu kutijicu.
Ljudi moji, koji cirkus!!
Tras-Bum...

Tresnu me nešto te sedoh na pod. Da li sam videla sve zvezde ili su to bili vanzemaljci, ne znam, tek nisam se mrdala sa poda dok se nisam sva prepipala da vidim jesam li čitava. Frizura mi je bila ovo moderno sad što nose muški koji gube kosu, svaka dlaka u zrak.
Zatopi se turpijica za onu kutijicu, posle su mi rekli da to nije kutijica, nego trasformator, ali... Istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje....
Možda je i vama nestala struja, ne ljutite se


I samo neka mi neko sad kaže da sam obična, neki Svako, ja sam stručnjak, bar kad je struja u pitanju.



Vic za danas
Optuženi za pljačku banke sa ubistvom , gleda svog advokata I pita
-Kakvi su mi izgledi?
-Odlični! Kaže advokat,
-Samo mi kaži, koju struju više voliš jednosmernu ili naizmeničnu?