subota, 04.08.2018.
suzama l'epim tapete vol.1010
...Einy je bio prestravljen...
"idem po drugu iglu" negodojući je rekla cura.
Ja sam pretpostavljam gledala gao da ću ju zadaviti a Einy se još više zabio u kut prostorije žestoko se skrivajući iza mojih nogu.
Bilo mi ga je jako žao 
...duga je igla zabijena i Einy i ja smo zbrisali kroz pokrajnja vrata na putu prema rendgenu...
"Dan, rekli su mi samo da Vam javim da je pas sediran" najavila sam ulazeći preko reda čim smo stigli do RTG-a.
Nisam znala kad to počinje djelovati niti koliko će to sediranje uopće trajati.
Kroz glavu mi je samo odzvanjalo ono "Mi ćemo ga sad sedirati pa nek Vam na RTGu daju kolica pa ga dovezite nazad da mu damo nešto da se probudi iz sedacije"
Jebo te pa kolika je to količina i koliko je to jako?
Nisam ništa znala.
Kad smo išli prvi puta na rendgen, slikali smo laktove, Einy je bio više nego poslušan i nije bilo riječi o bilo kakvoj sedaciji.
No nisam znala način na koji slikaju kukove.
E da sam znala....uf...uf...
Smjestili su nas u pokrajnju sobu do one u kojoj su radili snimke drugih četveronožnih pacjenata.
"Vi sjedite tu, promatrat ćemo ga pa kad počne djelovati ćemo obaviti snimak" rekao mi je doktor i zatim ugasio svjetlo "ovo radim da se sto prije pas opusti".
Klimnula sam glavom.
Einy i ja smo sjedili u hladnoj mračnoj prostoriji koja je dobijala svjesto samo kroz vrata koja su bila spojena sa drugom prostorijom u kojoj su se obavljala snimanja.
Ustvari JA sam sjedila.
Einy je stajao do moje stolice.
Odbijao je sjesti/leći...
...bar neko vrijeme...
Nakon nekog vremena naslonio se tijelom na moje noge. I dalje je stajao ali nije se dao.
U jednom je trenu počeo kliziti ka podu.
I dalje se nije dao nego se ispravljao i vraćao u početnu poziciju.
Dragala sam ga i pokusavala umiriti.
I dalje je klizio dok napokon nije legao.
Legao je samo zato sto su ga noge zbog anestezije izdavale.
Da se njega pitalo, i dalje bi klimao na nesigurnim nogicama.
Umirio se.
Pomislila sam da narkoza djeluje, no čim bi neto prošao pored onih vrata iz kojih je dopirala svjetlost, Einy bi digao glavu.
Taj se igrokaz odvijao još neko vrijeme.
Došli su po nas. Einy je sam grogi ustao i počeo teturati uz mene.
Dovela sam ga do stola a onda smo ga svo troje podigli na stol.
Na stolu je čekalo postolje u obliku slova "V". To su bile dvije daske u koje smo ubacili Einya na leđa.
U jednom mi je trenu prošlo kroz glavu kako cijela priča djeluje kao srednjovjekovna sprava za mučenje.
Ja sam držala Einyevu glavu i prednje šapice dok su njih dvoje razvlačili njegove stražnje noge.
Einy se nije previše bunio.....
Kad smo završili sa snimanjem, trebali smo ga iščupati iz "V" sprave. U tom se trenu Einy nadljudskom iliti nadpsećom snagom počeo batrgati i skoro nam ispao sa stola.
Toliko o sedaciji...
Izašli smo van i čekali nalaze. Einy je ležao na podu sav raskrečen. Bilo ga je grozno gledati jer je položaj bio totalno neprirodan. Izgledao je kao zgažena žaba na cesti sa glavom čudno okrenutom iz koje je mlohavo visio jezik.
Uzela sam mu jezičak i stavila mu ga u usta.
Nije se micao.
Kad su me pozvali da mi daju nalaze pokušao se ustati i slijediti me no nije mu išlo.
"Ja sad idem u dućan i brzo dodjem" rekla sam mu našu lozinku "ti budi tu i čekaj me".
Podragala sam ga po glavi i otišla u jedan hodnik na kraju kojeg je bila ordinacija.
"Vaš pas ima displaziju kukova" rekao je veterinar.
Ja sam samo tupo gledala i stajala pored njega.
"Displazija kukova?????" odzvanjalo mi je u glavi. To je bilo no čega sam se najviše bojala. Kroz glavu su mi prolazile slike njemačkih ovčara kako vuku stražnje noge.
Katastrofa.
Bila sam neutješna, a doktor je nastavio "tu se ništa ne može to je genetsko oboljenje. Bit će dana kad će biti bolje i dana kad će biti gore" rekao je i nastavio "ne smije trčati, ne smije skakati, sve što ste s njim radili na tvrdoj podlozi sad radite u vodi"
U tom se trenu začulo komešanje vani.
Ja sam istrčala hodnikom da vidim da nije Einy slučajno.
Nije bio Einy.
On je i dalje nepomično onako raskrečen ležao gdje sam ga ostavila.
Vratila sam se u ordinaciju da platim.
"Ja se ispričavam" rekla sam "morala sam vidjeti samo jel ok"
"Sve u redu" rekao je doktor blago. Bilo je nešto toplo u njemu, no ja sam bila previše u šoku da bih bilo čemu pridavala pažnju.
"Rekli su mi da ćete mi dati nekakva kolica da ga odvezem nazad" upitala sam.
"Možemo" rekao je doktor "ali to su Vam ovakva kolica pa ne znam baš koliko će Vam pomoći." pokazao je na kolica.
Bila su to kolica slična onim restoranskim koja sam viđala u odmaralištima na moru.
"A ništa onda ću sačekati da malo dođe sebi pa ćemo pokušati na nogama. Hvala Vam" zahvalila sam se i krenula van iz ordinacije.
Na kraju hodniak me na podu razvaljen čekao Einy.
On se naime dovukao jadničak do početka hodnika da me ima na oku i tu srušio. Dalje nije išlo.
"Teturao je do tu sam i onda se srušio" rekao je gospodin koji je čekao sa svojim psom vani "nije dalje išlo" završio je.
.....mish moj mali....sunce moje najveće...
- 10:08 -
