ODLOMAK ROMANA ''VOLELA SAM PREDSEDNIKA'' - DIANNA DIVERNO (DRUGA VERZIJA ROMANA PO SCENARIJU)

Skinula je šešir s glave, i držeći u rukama svoju torbicu, samo je sela na onu stolicu. Posmatrala ga je upornim i pomalo prekornim pogledom, žarko se nadajući da sada neće imati neke nove ideje o eventualnoj prismotri.
- Nekad sam mislila kad budem upoznala nekog velikog ruskog pesnika, da neću svaka tri dana trčati u pokrajnju sobu da saznam da li sam na meti neke obaveštajne službe – iznela je polako svoje lično mišljenje.
Pesnik Sergej Jesenjin je sedeo ispred nje. Bio je neobično zamišljen, delimično zabrinut, pomalo rastresen.
- E pa žao mi je što je tako sada jer ...
- Mislila sam da ću kao baletski fikus da pustim korenje ovde i da ... – trudila se da bude duhovita.
- Manite se sad botanike, Aurora! – upozorio ju je tihim glasom. Uperio je svoje svetle oči k njoj. – Nije uopšte smešno. Naime, posmatraju vas u rezidenciji.
Gospođica Aurora je brzo klimnula glaovm.
- Da, to se već rekli. Varja mi je rekla da posmatraju sve radnike koji tamo borave. Verovatno neke i pretresaju.
On je samo brzo odmahnuo rukom.
- Nisam uućen u sve pojednosti. Ali reč je o vama!
- Da. Prepostavljam da sam uradila nešto loše! – slegnula je ramenima jedva čekajući da on kaže ono što ima i da se ona vrati u salu gde se održavalo književno veče.
- Mislim da imamo pravog razloga za strah. Vi se približavate mladom predsedniku, zar ne? – posmatrao je njeno lice koje je prmenilo barem tri boje nakon što je to izrekao.
Ona se trudila ipak da se pribere. Skoro kao da je u tim momentima mogla oept oživeti one trenutke dva neuspešna poljupca.
- Kako to mislite da se približavam predsedniku? Pa ja sam mu stalno blizu, ja ... ovaj ...
- Hteo sam reći – nešto postoji među vama? – mladi pesnik se svakako trudio da bude što konkretniji. Uporno je zurio u nju.
- Zašto bi se sad to vas ticalo? – zbunjeno je prodahtala. – Ja vas ne ispitujem o vašoj intimi. To da li volite gospođu Isidoru ili ... Da li sanjajte neku ženu posebno ili ne, ko vam je idol?
- Ako vas zanima gospođu Isidoru poštujem, prva žena mi je verovatno ubijena, a idol mi je jedna ruska princeza, ali ne bih vas sada s tim davio – opet je odmahnuo svojom rukom, prisećajući se obrisa prošlosti koju kao da je želeo da što dalje gurne u zaborav.
- Zašto ne? – rekla je ona zaintirgrirana. Slegnula je ramenima, trudeći se da deluje pomalo nestašno, kao dete koje su uhvatili u nerbanom groždju. – Ruske princeze su sigurno bile baš zanimljive!
- Baš zato što su bile zanimljive i što su bile streljane i mi smo sada ovde. Naime, saznao sam da ste vi i mladi predsednik Lav malo prisniji. Neko vas je videe za nekim ručkom ... – izneo je svoje izlaganje koje mu je bilo prenešeno upravo desetak minuta pre nego što je gospođica Aurora stigla u ''Zeleni Domino''.
- Ali kako? O ne! – rekla je s smešnim izrazom lica.
- Eto vidite! Rekao sam vam da budete oprezniji. Tamo i dovraci i prozori sigurno imaju oči.
- Ali šta da radim kad me on zagrlio? – upitala je na vrlo smešan način. Nije znala kako da se orpavda. Nije znala ni da li uopšte i treba da se opravdava. Ta ona i predsednik ništa sumnjivo nisu uradili ...
On je upitno zurio u nju. - Zagrlio vas je?
- Ščepao me oko struka. Nisam mogla da ga odgurnem. On je predsednik države. Ne možete da odbijete predsednika države jer... Sem tog bili su to trenuci nežnosti! – rekla je to pomalo crveneći, setila se tog zagrljaja, napetosti, oblaka hemije koji je lebdio nad njima svaki put kad bi ostali sami. Nikad do tada takav vid privlačnosti nije iskusila.
- E za tu vašu nežnu intimu za ručkom, saznao je i Josif Staljin. Mislim da imamo valjanih razloga da se narednih dana nađemo na nekom mirnom mestu i razmotrimo ideju kako vas elegantno, lepo i tiho sklonimo odavde – rekao je to polako, primećujući kako je preplavio blagi, primetni užas.
- Skloniti me odavde? Pa to je nečuvneo! Koga briga to što ja imam simpatije prema ... – zastala je posve naglo, konačno svesna stavrnosti u kojoj se nalazila. Kao da joj je neko skinuo ružičaste naočare koje je duže vreme nosila, i sada je videla samo obrise sive, delimično opasne stvarnosti.
- To brine sovjetsku tajnu službu. S tim još gore to se vrzmate s američkom delegacijom. Staljin je o svemu informisan. Imamo zaista valjanih razloga da mislimo o tome kako imate velike šanse da budete ubijeni i uklonjeni iz predsednikove blizine ...