ODLOMAK ROMANA ''DESSY I MERMANI'' - DIANNA DIVERNO

Mesečina se probijala kroz tmastastosive oblake na nebu, tek ponegde je izvirivala sitna, mala zvezda. Osećao se kratki nalet vetra koji je uzburkao talase na vodi stare Fontane želja na ergeli starog majstora Demetrisija. Fontana je, čini se a i kako mnogi ponekad govore, oduvek bila ovde. Sagradio je neki davni Demetrisiov predak pre oko tristotine godina i ovo građevinsko ukrasno zdanje se nikad nije ni premeštalo odatle, niti se voda vadila napolje. Imalo je neki broj ukrasih riba koje su tu obitavale, kao i grupu glasnih žaba koje su noću, u kase sate uvek predano radile u svrhu svog simfonijskog žabljeg orkestra glasnim i upornim krekretanjem.
Na površini vode u ''Fontani želja' nalazili su se predivni listovi lokvanja i cvetovi, a kraj fontane je stajao podigut spomenik jednom od najboljih trkaćih konja gazda Demetrisija – konju Wicky.
Sada je bila noć. Preko travnate površine, kao da se plaši nekog, pretrčao je žuti domaći mačak Faseln. Gledao je uznevereno levo i desno, kao da se plaši da bi u svojoj novonastaloj ponoćnoj akciji mogao biti otkriven. U svoji ustima je čvrsto, kao da se plaši da bi mogao da mu ispadne, držao je jedan stari zlatnik kog je prethodno tako pošteno ukrao s stola gazda Demetrisija. Naravno, da se pitate šta će jednom žutom, seoskom mačoru zlatnik, i to još u sred noći dok on uznevereno hita prema fontani.
Naime, pričalo se kako u dubinama Stare fontane spava stari Plavi duh koji ostvaruje želje; sve što je bilo potrebno jeste da neko u noći punog meseca ubaci jedan zlatnik u vodu. Kada bi zlatnik pao na tlo tih nejasnih dubina, stari Plavi duh bi se budio iz svog višegodišnjeg sna, izbijao bi na površinu vode, i ostvarivao bi razne želje svima koji bi nešto lepo poželeli.
Tako je žuto-narandžasti mačak Fasel sada pomalo ponosno, ali savršeno sretan što je uspeo da se domogne fontane s tim zlatnikom, stao na rub ivice i na trenutak se zagledao u svoj nejasni odraz u vodi i mesečinu koja je poput fenjera sada bila iznad njegove glave.
Sklopio je oči na trenutak, otvorio ih i onda je odlučio kako je sad idealan termin da ostvari svoje nakane. Ispustio je zlatnik u vodu koji je padao i padao, sve dok se napokon nije spustio na tlo gde je već bilo nekoliko starih ponešto i pocrnelih zlantika, koji su kao spomenici sad bili ovde da je jednom vrlo vrlo davno neko budio starog Plavog duha s ovih dubina.
I čim je zlatnik dotaknuo tlo, nastao je plavi dim poput oblaka, odakle je lik starog Plavog duha hitro krenuo pema vodi. Dok je plivao prema površini vode, večita spavalica – Plavi duh – je zevnuo nekoliko puta, kao da se pitao kakva ga sad ljudska duša opet budi nakon skoro stotinu i trideset godina mirnog i lepog večitog sna.
Čim je izbio na površinu gde je već bio nekoliko puta, i gde nije bio dirnut prizorom tog dvorišta koje se svakako menjalo u proteklom periodu nekoliko puta, ali stari Plavi duh nikad nije obraćao pažnju na izmene, on je gledao oko sebe. Ali sada nije video nikakvog muškarca ili ženu, ili možda čak i dete. Gledao je neko vreme oko sebe, donekle i zaintigriran s tim da je neko ubacio zlatnik i onda bezrazložno očito negde šmugnuo.
Tek tad se iznenadio kada je na ivici fontane ugledao žuto-narandžastu mačku kako sedi i smireno ga posmatra donekle i preplašen s tim da je uspeo da probudi duha.
- Dakle – reči stari Plavi duh zagledan u mačora koji kao da je pomalo duboko disao – šta to imamo ovde? Vi ste dakle..
- Ja sam mačor.
- Dakle, imamo mačku s ovog starog imanja Demetrisio, je li tako? – stari Plavi duh podboči ruke na kukovima, a prethodno je namestio svoj crni cilindar.
- Da, moje ime je Faseln.
- Faseln? Baš čudno ime za mačku. Dakle, mačka me probudila iz mog mirnog lepog sna? Sigurno je da imate neku posebnu želju? – duh se zapilji u njega. – A do sada nikad nisam ostvarivao neke posebne želje nekim mačkama.
- Uvek morate da imate i neki prvi put – klimne glavom mačor Faseln, nadajući se da će ovaj duh ipak da mu što pre ostvari želju, kako ga neko ne bi video kako mirno i lepo diskutuje na ovoj fontani s tim starim duhom.
- Onda, kakvu posebnu i spektakularnu želju ima jedna mačka? – podigao je obrve.
- Voleo bih da postanem merman.
- Merman?
- Da, muška sirena. Želeo bih da imam dug lep rep i da ...
Doduše, iako je hteo sve lepo da mu pojasni, mačak Faseln nije imao vremena za to. Kako nije voleo da dugo vremena obitava na toj površini, stari Plavi duh ga je u jednom namahu podigao s ivice fontane gde je Faseln sedeo, i stvorio oko njega pomalo zlatno-narandžastan dim, gde je mačor Faseln u jednom namahu našao iznad vode, njegove dlake su nestale, i stvoren je najpre zlatno-bakarni svetlucavi rep, a on se otegao poput praćke i izmenio u lik predivnog mermana. Nekoliko trenutaka stari Plavi Duh ga je držao iznad vode, a onda je naglo sada merman Faseln tresnuo u vodu. Nekoliko sekundi se održavao na površini, a onda konačno svestan da je postao merman, on je nestao u dubinama stare Fontane Želja. Istog momenta je tada i nestao i lik starog Plavog duha koji se opet mirno i spokojno vratio na dno fontane kako bi se opet posvetio svom mirnom snu, u žarkoj želji kako ga narednih nekoliko decenija više neće buditi, jer mu je bilo naporno da ustaje svakih stotinu godina.