ODLOMAK SCENARIJA ''BELA LISICA'' - DIANNA DIVERNO

SCENA 32:
(VODITELJ OPISUJE PERIOD OD 100 GODINA KOJI JE PROŠAO)
GLAS VODITELJA:
I tako se tog marta, na samom kraju duge zime, ova prelepa markiza Leonora ponovo pretvorila u lik lukave bele lisice i vratila se svojim vladajućim šumskim dužnostima. Građani Rivaje ponovo su obavešteni o odlasku prelepe markize Leonore na lečenje na tri godine. Kraljica Irma i plemić Oleo su se nadali da će ovog puta Markiza Leonora u obliku bele lisice stvarno upasti u ruke veštih, kraljevskih lovaca. Te godine, plemić Oleo je trebalo da oženi plemićku Diru, ali uprkos tome, nije tražio od stare zle veštice da ukloni tu zlu čaroliju. I tako su se godišnja doba odmicala, godine su se odmicale. Prošle su brojne decenije. Kralja Pervana XIII kasnije su zamenili kralj Pervan XIV i kralj Pervan XV. A kada je kralj Pervan XVI došao na vlast skoro sto godina kasnije, bilo je veoma neobično što nije znao nijednog od svoja dva sina pod tim imenom. Tako su se zvali princ Galant i princ Oksan i bili su lepi i pametni mladići koji su bili pravi san svih mladih grofica, baronica i princeza u okolnim kraljevstvima. A markiza Leonora nikada ranije nije imala priliku da ih upozna, iako su čak i sada vešti lovci iz Vilonda došli u Rivajsku šumu. Priča o mitskoj beloj lisici, koja izmiče svim lovcima u blizini te šume, proputovala je ceo kontinent. Mnoge grupe lovaca su došle da je prona@u i uhvate, ali bez uspeha. Ovo lukavo malo stvorenje vešto je izbegavalo sve te lovce u blizini. Napravljene su legende o njoj, čak su i novine pisale o njoj. Jedne godine, zaintrigiran temom ovog legendarnog stvorenja, kralj Pervan XVI odlučio je da pošalje dva sina: Galanta i Oksana da love belu lisicu. Ovako je prošao sled događaja.

SCENA 33: (LOVAČKI SPORAZUM)
(Vidi se zamak u Vilondu, dvorjane, dvorske dame koje gledaju Galanta i Oksana kako prolaze)
LEJDI 1: Srce mi stane kad vidim mladog princa Oksana.
DAMA2: Trebalo bi da prestaneš da ga gledaš.
DAMA 3: Da. On je veran. Uskoro će se oženiti groficom Vandalinom.
(Prolaze Galant i Oksan. Idu prema kraljevoj kancelariji. Dame ih posmatraju)
LEJDI 2: Bolje pogledaj princa Galanta, on nije veran.
LEJDI 1: U svakom slučaju, princ Oksan je osvojio moje srce na neki način.
(Princ Oksan i princ Galant ulaze u kraljevu kancelariju. Kralj Pervan XVI sedi za stolom. Njegov zamenik Edin stoji pored njega. Prinčevi ulaze u kancelariju i zatvaraju vrata za sobom)
ZAMENIK 1: Vaše Visočanstvo, kralju Pervanu XVI, moram da istaknem da su vaši sinovi - princ Galant i princ Oksan - užurbano stigli u vašu kancelariju.
KRALJ: (Kralj je pogledao zamenika Edina, pa u svoje sinove)
Ne morate to da mi kažete. I ja ih vidim.
(kralj je uzeo olovku i nastavio da piše pismo)

GALANT: Oče, došli smo jer su nam rekli da sutra idemo u lov!
ZAMENIK 1: Sutra ili prekjuče!
GALANT: Ali zašto sada idemo u lov?
KRALJ: (Spusti olovku i odmori ruke na zadnjem sedištu tog lonca)
Zato što je to pravi rekreativni lov naših lovaca u Rivajskoj šumi. Ali ovog puta čaljem lovačku kompaniju, ali sa samo jednim ciljem.
ZAMENIK 1: Sa posebnim ciljem!
OKSAN: A šta je to - poseban cilj?
KRALJ: Želim da uspeš u nečemu što nijedan lovac nije uspeo u poslednjih 100 godina!
OKSAN: A to je?
KRALJ: Hoću da se vratiš sa najboljim šumskim trofejom iz Rivajske šume. Hoću da uhvatiš belu lisicu!
GALANT: Ali, oče, zar to nije legenda?
OKSAN: Urbana, poznata legenda.
KRALJ: Da to je. Zato šaljem kraljevske lovce u Rivajsku šumu.
OKSAN: Ali ne moram da idem, zar ne?
KRALJ: A zašto da ne?