ODLOMAK IZ ROMANA ''POSLEDNJE VENČANJE'' - DAJANA DIVERNO

– Moja sugestija je, u svakom slučaju, da treba da je vežu kako ne bi podivljala, a trebalo bi i da je stave na posmatranje - rekla je tetka Beki, kako je iz njenog krila dok je govorila, virio jedan mali pas sa kovrdžavom dlakom, gde ga je držala toliko posesivno da nije ni čudo što mu je jezik uvek bio napolju.
– Mislim da preteruješ – rekla je tetka Džoan, Elizabetina daleka rođaka.-Sve je to posledica činjenice da niko od tih muškaraca nije bio onaj pravi! – polako je to rekla, pomalo dvosmisleno, ali ipak svesna da je to istina.
– Najbolja stvar za nju bi bila da se više ne udaje. Trebalo bi da prihvati činjenicu da je udovica i sav taj posao sa venčanicama Mimi, Bumi i Kuki je samo glup posao. S obzirom na okolnosti, najbolje bi bilo da se na venčanju obuče pogrebna odeća, a umesto Bidermajera treba da nosi album sa izborom kvalitetnih i lepih nadgrobnih spomenika! – psu je i dalje jezik štrčio.
Restoran "Amino", jedan od retkih luksuznih restorana dozvolio je takav luksuz da su dame više klase uspele da dovedu njene pse i mačke, a gosti nisu imali pravo da se žale na pseće i mačje dlake, njihovo parenje ili lajanje.
– Preteruješ. Priznajem da sam se iznenadila!
– Iznenadila? – Beki, koja je malo ličila na Elizabet, sada je samo podigla obrve na isti način kao i njena sestra.
– Htela sam da kažem, da sam šokirana. Ali gledaj na to ovako Beki, nema ničega u vezi Vendi što može više da nas iznenadi - uzela je par zalogaja. – Ne bi me iznenadilo da nas sledeće godine pozovu u Uzbekistan na njeno četvrto venčanje, a Vendi će nositi najnoviju Šariz venčanicu sa bananom ili bojom breskve.
– I tri meseca posle toga odletećemo u Uzbekistan da prisustvujemo još jednoj sahrani. Nekako se pretvara u porodičnu tradiciju, zar ne? – zastala je na trenutak kao da razmišlja o nečemu važnom. – Ne znam kako je to prošlo? - Beki je izdahnula.Elizabeth
– Verovatno teško. Ali mislim da su Džerard i ona već navikli da idu na sahranu odmah posle venčanja.
– Ovog puta nije bilo tako trenutno – Beki je podigla kažiprst, a mali pas je pratio pokrete njenih ruku. Nosila je toliko parfema da je neverovatno da se njen pas nije ugušio.
–Verovatno.
– Pitam se da li je Vendi možda član nekog satanističkog kulta: vudu ili kako se već zovu. Ili kombinacija neke afričke religije i egipatskog, mitskog verovanja. Znaš da dobila onu vazu za svoje venčanje? – Beki je rekla kao da se upravo setila nečeg posebnog. – Možda je ta vaza problem.
– Misliš da joj to donosi lošu sreću? – Džoan nije znala šta da misli. Pošto su tek juče saznali da je Vendin treći muž ubijen, a Vendi ranjena, i da je njegova bivša verenica odlučila da sebi oduzme život, činilo se da stvari ponovo počinju da izgledaju kao i pre, kao i posle Džejsonove smrti.
– Moguće je. To je nešto mitsko. Pitam se gde ga Vendi drži? Možda je trebalo da ga se otarasi. Trebalo bi da kažem Elizabet o tome kako bi mogli da istraže sve o veštičarenju, i bace vazu u prvi kontejner i Vendi će sledeći put imati više sreće – uzela je gutljaj svog napitka, još uvek u neverici i šoku.
Sledećeg dana oboje su rezervisali letove za putovanje u Pariz kako bi prisustvovali sahrani Arnauda Batrija. Pitanje je bilo da li će njegova udovica Vendi Batri posetiti i ovu sahranu. Oboje su nosili crno i izgledali su kao u žalosti, iako im je gozba na tuđoj nesreći zaista popravila raspoloženje, toliko da im čak i kada su razgovarali o Vendinom venčanju nije dosadilo.
– Jadni, jadni momak koji je upoznaje – zaključila je Džoan, pitajući se da li je možda Beki u pravu. Mnogo puta proklete stvari donele su nesreću domu ljudi. Nikada se ne bi sećala vaze koja je zaista izgledala jezivo i odvratno.
– U svakom slučaju, naš let je sutra.
– Još jedna sahrana.
– Da – duboko je udahnula, svesna da je vreme da promeni određene stvari u Vendinom životu i da prestane da maltretira rođake svadbama i sahranama.
Potom su pričali o drugim stvarima, svesni da će sutra imati dug i težak dan i da Pariz nije veoma zabavan kada prisustvujete sahrani.