DAMA S JEDNIM DOLAROM - DAJANA DIVERNO

- Adolf Hitler očito želi Henrijetine pare!
- Molim, Trudi! Nešto si rekla?
- Rekla sam da i Hitler želi Henrijetine pare! – zaorilo se opet ovog puta malo glasnije praznim hodnikom i stubama. A onda je Trudi Falkner koja je bila na spratu, mlada dvadestdvogodišnja devojka samo provirila niz hodnik, a onda je izašla iz pokrajnje sobe i došla do stuba gde se nagnula nad njima. – Ne znam da li si me čula?
Fernanda Falkner koju su, većinom iz milošte zvali Nanda je provirila samo glaovm iz trepezarije u kojoj je malopre boravila.
- Čula si me? – ope tupita mlađa sestra.
- Da, čula sam te.
- Nije li to loše? – Trudi koja se uvek dičila svakakvim razmišljanjem, ali i pravilnim, trezvenim rasuđivanjem, sada je izgledala poput osobe koja je u nastupu nekakvog šoka. Pa je takvog polušokantnog raspoloženja krenula niz stube, vrteći glavom kao u neverici. – Zar mu nije dosta sve ono što dobiva i ovim ratom? On je pre svega previše posesivan, a možda i mračan.
- Mračan?
- Da. On ne pije. On ne puši. Nikad nije prevario svoju ljubavnicu Evu Braun. Hitler je izuzetan kancelar i pošto je toliko sve naj naj.. Čak sam čula i da jede vetarijansku hranu.. I uz sve to, napada koga stigne, a takođe hoće novac Henrijete Garet – napokon je, još uvek u jednakog neverici, Gertruda Falkner (zvana Trudi) sišla niz stepenice i uputila se u veliku, prostranu trepezariju, svetlih zidova s divnim, velikim, Vilerovim goblenima. Sada nije obraćala nikakvu pažnju na te goblene, jer je mislila o Adolfu Hitleru i o novcu Henrijete Garet s takvom istančanom posesivnošću, kao da je to nešto s čime ona raspolaže ili da u svemu tome gubi neki deo.
- Pa šta to tebe dira Trudi? – pomalo s podsmehom upita Nanda.
- Kako šta me dira? – mlada devojka se nekako skršeno, kao da je slomljena razvojem situacije sruči na prvu stolicu i zagleda u tri godine stariju, rođenu sestru. – To nije u redu!
- Nije?
- Ne – odmahnula je glavom, opet nošena onom svjom nevericom. Kad god bi zatresla glavom, duge šiške bi joj nestašno pale na čelo. Ona je na te svoje šiške bila veoma ponosna,a Fernanda je govorila da s njima deluje poput vrlo vernog psa. – Pre svega kako on može raspolagati s novcem neke tamo preminule stare dame i to u Sjedinjenim Američkim Državama i to samo zato što je ona – nemica?
- Nemica?
- Njeni su nemačkog porekla. Ona je, mislim, tamo rođena. Uostalom, bila je dosta godina udata za tog amerikanca, tog Valtera Gareta. Čak i da nije rođena u Americi, a mislim da jeste, ona ima američko državljanstvo – govorila je to s nekom vatrom u sebi. – Šta Adolf Hitler ima s nekim ko je preminuo u Americi? To je opet nečuveno. Pre svega, to bi bilo Nando, kao da ti imaš veze s nekim kinezom koji je odapeo u Hong Kongu u vreme kad su ih opsedali flegmatični britanci!
- Flegmatični britaci su se koliko ja znam utaborili u tom Hong-Kongu na periodu od 99 godina koliko se ja sećam - podseti je Nanda strpljvo, a onda stane slagati tanjire i kašike na stol, jer ručak samo što nije počeo.
- Nije uopšte bitno – nastavi Trudi pomalo nestrpljivo – gde su se utaborili flegmatični britanci, već da Hitler ne može, barem po meni, raspolagati s novcem Henrijete Garet i to samo zato što ona ima nemačko poreklo! – zaključila je smireno. – I koliko znam, draga moja Nando, ona se preziva – pokušaj da pogodiš!
Fernanda Falkner je poslagala sve tanjire na svoje mesto. Na ručku je trebalo da ih bude nekoliko. Ona je stavila čist stolnjak i postavila tanjire i veliki buket cveća na sredinu stola, ni malo ne želeći da u to uključuje Trudi koja je nedeljom ujutro i oko podneva bila zabavljena slušanjem radija i čitanjem novina, i kojoj je glava bila više u oblacima nego na zemlji. Fernanda je želela da ručak protekne u najboljem raspoloženju, i kao i obično mislila je da je aranžiranje stola od preke bitnosti. Sad je, pomalo s dosadom u držanju, pogledala u mlađu sestru.
- I kako se još preziva ta Henrijeta?
- Šefer! – reče Trudi smirneo. Nije li to neobično?
- A šta bi tu trebalo da bude čudno? Šefera ima koliko god hoćeš! – i Fernanda je, misleći upravo o aranžiranosti stola, donela slanik, čaše i salvete, i sve to je počela lepo slagati, dok je Trudi samo pratila šta radi.
- Pa kako – šta tu ima čudno? Ti si verena za jednog Šefera. Koliko znam Norman se do sada prezivao, a i još uvek se preziva Šefer! Možda biste trebali da vidite da li vam je ta Henrijeta neki rod?
- Nama? – s rukama na kukovima se Nanda okrenula prema njoj i zastala s svojim poslom.
- Mislila sam – Normanu.
- Trudi, sumnjam da Normana trenutno zanima tema da li Adolf Hitler želi novac neke tamo amerikanke...
- Koja se, eto, preziva isto kao on!
- Svejedno..

* * * * * * * * *
Scenario ''DAMA S JEDNIM DOLAROM'' predstavljen je u ''The Second Anthology'', a ne znamo da li se i kompletan scenario nudi nekim filmskim produkcijama. Radnja dela je smeštena u Nemačku i Ameriku. Kompletan roman je preveden na engleski i nemački jezik. Iako najavljen za jesen prošle godine, roman još nije objavljen, ali se nadamo kako će tokom 2023 godine biti objavljen.
Link o nekim pojedinostima u vezi eshumacije Henrijete Garet mozete naci ovde https://twitter.com/Avi_WA/status/1461375961950265360
.