SCENARIO ''VILHELM GUSTLOF'' - DAJANA DIVERNO

SCENA - RAZGOVOR O PUTOVANJU ’’VILHELM GUSTLOFA’’:

(Scena razgovor. Vidi se sat, potom sagovornici u prostoriji)

GERHARD: Zanemarimo to, dragi moj mladi prijatelju ( poče kapetan Gerhard Holms koji je ustao. Bio je to visok stariji čovek, s sedom bradom i kosom, nosio je monokl na levom oku kroz koje je savršeno dobro video i monokl mu je više služio kao modni dodatak. Nosio je belu košilju, leptir mašnu i crn kaput, a nekoliko odlikovanja se sijalo na njegovim prsima i on je bio ponosan zbog toga.)
KAPETAN ROBERTS Jedini problem su podmornice koje bi ...
GERHARD I na jednoj i drugoj ruti su problem podmornice zar ne? Ali na ruti koju vi predlažete ( pokazivao je prstom ) nisu problem samo podmornice, već i mine. I sami znate kako taj pravac nije čišćen od mina, a meni nije ni najmanja želja da zbog toga Vilhelm Gustlof potone ili da se izložimo bespotrebnom riziku. Zato smatram mnogo boljim i pametnijim da se usmerimo prema drugoj ruti, a to je ova ruta. Putovaće se brže, nema mina, a podmornice uvek možemo izbeći uz ugašena svetla.
FRED: Vilhem i ugašena svetla? To ni u snovima ne mogu zamisliti. Uvek smo putovali ...
KAPETAN ROBERTS: Vilhelm uvek može ugasiti svetla. Je li tako, Fred? (okrenuo se kapetan prema Fredu koji je u tom trenutku opet bio zabavljen s satom na zidu.)
GERHARD: Nešto ste rekli?
KAPETAN ROBERTS: Ne volim da se ponavljam. Rekao sam kako Vilhelm Gustlof može putovati s ugašenim svetlima na ovoj ruti, koja je mnogo bolja i brža, i bezbednija po sve nas ( pokazivao je prstom na karti.)
FRED: Da, slažem se
KAPETAN ROBERTS: Eto, vidite dragi moj mladi oficire. Stariji imaju prednost. Život je iskustvo, a to je ono što trenutno nedostaje vašem mladom životu (kapetan i sedne za svoj stol. )
FRRED: I dalje smatram da je put uz obalu daleko bolji po sve putnike koji se nalaze na Vilhelmu ( Ustao je i prišao karti koja je bila pred njima. Baltičko more koje je toliko dobro poznavao je bilo pred njima i on je gledao u plavu boju koja je označavala vodu i rute puta koje su bile naznačene isprekidanim linijama. Dve tanke linije su kretale iz jedne tačke koja je označavala put Vilhelm Gustlofa na otvorenom moru prema Kilu. Na tren je stisnuo usne.
KAPETAN ROBERTS: To smatrate vi. Bitno je putovati brže. Ne znam da li znate ali Rupert mi je rekao kako sada ima skoro deset hiljada ljudi koji putuju brodom. To je najveći broj ljudi koje brod nosi s sobom.
FRED: (Mlad oficir, u određenoj neverici samo je dignuo obrve.)
Deset hiljada ljudi?
GERHARD: (Kapetan Gerhard je klimnuo glavom.)
Tačno tako, moj mladi prijatelju. Da li vi imate predstavu o tome šta znači kad jedan brod nosi toliki broj ljudskih duša. Nemam ni predstavu o tome gde će svi oni da spavaju, to će biti prekriveno sve, ležaj na ležaju, spavaće i na podovima hodnika i svih salona ( zavrteo je glavom.) Zar je bitno da putujemo što brže kako bismo ih prevezli na sigurno? Ovi ljudi nisu došli na brod kako bi putovali dužim rutama. I sigurno su presetni što su izbegli topove i metke ruske vojske. Crvena armija samo što nije zauzela Prusku, a vi biste da se mi vozimo dužim rutama uz obalu, kao da će neko, bilo ko, sad gledati obalu! Krajnje neverovatno! To je ono što je nedostatak mladosti – nedostatak razumnog rasuđivanja ( samo je pripalio lulu i zagledao se u kartu.)
FRED: Slažem se s vama, ser
KAPETAN ROBERTS: (Kapetan ga okrznuo pogledom, ali ništa nije odvratio.)
Brža ruta je dublja ruta puta – ruta u nuždi 58. Bitno je samo da se ne pale svetla i siguran sam da ćemo izbeći podmornice. O tome treba obavestiti mladog kapetana Johana. Svetla na brodu se tokom plovidbe ne smeju paliti.
(Kratka tišina, čuje se sat)
FRED: Da, to je sva nevolja na koju možemo nabasati. Sve ostalo je manje više nebitno.
GERHARD: Da, Fred u pravu si.
FRED: Biće bitno samo to da li je dovoljno vazduha u prostorijama gde sav taj narod spava. Drugog izbora sad nema.
KAPETAN ROBERTS: Da.
GERHARD: (Oficir Gerhard pogledao u Freda, onda je seo i skrstio ruke na grudima.)
Šta će biti s izbeglicama koji se nisu ukrcali na Gustlof?
KAPETAN ROBERTS: (Kapetan na tren odloži lulu kraj sebe.)
Ostaće na milost i nemilost Crvenoj armiji. Na sveopštu žalost, nije im se moglo pomoći, a poslednji brod koji isplovljava odavde jeste Vilhelm Gustlof.