ODLOMAK ROMANA ''OBELEŽENA DA UMRE'' - DIANNA DIVERNO

Uostalom Džonatan je bio stručnjak za voodo magiju, a ujedno znao je i mnogo stvari o masonskim i okultnim znacima i značenjima. Nikad to nije bilo nešto ka čemu se priklanjao. Jednostavno je to prihvatao ko nešto sasvim sasvim normalno što je od itekakve važnosti za njegov posao. Ponajviše zbog slučaja ‘’kostiju’’ kao I toga da na ovaj ili onaj način u bilo kojoj većoj organizaciji – državnoj, mafijaškoj, verskoj – uvek ima veza sa simbolima i znakovima. Nije mu bilo ni najmanje prijatno da bude deo nekog društva ili nečeg da se to društvo – smišljeno – skriva iza nekog znaka.
Džonatan je ipak bio od ljudi koji su bili od onih koji drže do sebe i svog tela. Kako je kao mali naučen veri, znao je kako ne sme nikakve znake da ispisuje po svom telu. Njegova pokojna majka mu je obično govorila : ‘’Upamti da je Bog rekao kako nikakave znakove ne smeš ispisivati ni na nebu, ni na zemlji, niti se klanjati tome’’.
Dok je bio u redovima Specijalnog odreda godinu dana bio je opsednut time da na svom ramenu svakako istetovira lik jedne prelepe devojke u koju je bio zaljubljen sa svečanim potpisom ispod njene slike ‘’I love you, Marrie’’. Na žalost, kasnije je ustanovio kako uopšte nije bio ni zaljubljen u nju na način na koji je trebalo, već više blesavo zatravljen, tako da je i samom činjenicom da se nije tetovirao, bio i više nego zadovoljan. Nadao se kako mu više nikad tako neke ideje neće padati na pamet.
Ishod tetoviranja je ipak bio jasan – kad tad bi mu sledovala operacija da tu sliku ili crtež svakako skine hirurškim putem. Nije voleo skalpele.
Svejedno čionejnica kako u mnogim raznim masonskim organizacijama i verskim obredima uvek bitnu stvar imaju znakovi koji se traže na nebu ili zemlji, na telu ili u običnim proricanjima sudbine s bacanjem školjki, kokosa ili koštica, tako i da se znaci spravljaju, znao je kako mora ostati itekako pripravan u svom znanju. Ipak znanje o masonskim simbolima i znacima mu neće biti na odmet, niti će njegov rad otežavati. Naprotiv.
Ali ma koliko piljio u slike Zi Monka koje je posedovao nije mogao da odredi šta taj znak-značka-broš zapravo predstavljaju. To ga je iritiralo. Sve bi bilo lakše kad bi barem jedna od tih desetak loših fotografija Luizijaninog narko-bosa bila redovna. Džonatan se na trenutak upitao šta li to zapravo u njegovim mislima i shvatanjima predstavlja pojam : ‘’redovna fotografija’’. Poznavao je sebe i svoj istanačani sluh prema pravdi – nijedna fotografija narko dilera za njega ne bi bila valjana, sem one koja pokazuje kako je Zi Monk u nekoj duboko zakopanoj ćeliji osuđen na 15 doživotnih robija. Da, skoro se osmehnuo dok je razmišljao o tome. Slika Zi Monka u ćeliji bila bi pravo osveženje i otkrovenje na tim prostorima.
Ali život je kao krug, jednako kao i cela zemlja. Sve se vrti nošeno lahorom životnih nedaća I lepota. Ono što je bilo opet će biti, nema ničeg novog pod suncem. Doći će novi narko-diler, možda još gori od Zi Monka, klinci će opet kupovati drogu od njega i umirati u vrlo kratkom vremenu, opet će gomila jadnih, mladih devojaka biti porobljeno i na ulicama i ciklus se nastavlja. Jedino će on svoje snage u tom slučaju morati usmeriti prema tom novom narko dileru s žarkom nadom kako će njegov znak kog nosi vidljiviji i da će mu ipak znatno brže ući u trag.
Svestan činjenice kako je sve oko njega poput ciklusa koje se vrti u krug, tada je shvaito kako će čovek koji je ostavio kosti na plaži, verovatno doći u jedinstvenu priliku da to odradi opet. Ciklus se nastavlja, i krug nema kraja. Jednom ubijene devojke, znači da će opet doći u iskušenje.
U tom slučaju i Džonatanu će biti lakše. Ući u trag serijskim ubicama je lakše, nego ući u trag ljudima koji su ubili u afektu ili slučajno i potom pobegli sa mesta nesreće bez ikakavih tragova za sobom. Ljudski život je najvredniji ukoliko su mu dela časna, tada je i postojanje dotičnog čoveka na ovoj planeti označeno lepim tragom koji služi za sam ugled. Međutim, kakvi su tragovi do ljudi koji seju mržnju, gnev, bes i razor među ljudima. Jednom postavljeni tragovi uvek se moraju videti, pronaći, tragovi koji će se ponoviti.
Džonatan Lombardo je noćima razmišljao o tim stopama koje će kad tad opet pronaći, a tada će dobro proveriti otiske tajanstvenog ubice…


* * * * * * * * * *
Roman ''Obeležna da umre'' Dajane Diverno napisan tokom proleća 2009god, završen 23.Aprila 2009 godine - predstavlja prvi deo američke kriminalističke heksalogije. Književno delo je zavedeno najpre kod advokata Dobroslava Bajića, a potom i advokata Laslo Čizmar iz Subotice