ODLOMAK ROMANA ''DIVLJA DŽOANA'' - DAJANA DIVERNO

Pukovnik Redflik se nalazio u svojoj kancelariji i pisao je dnevnik svojih trenutnih zapažanja kada je ađutant Robertson pokucao na vrata.
– Pukovniče Redflik – rekao je svojim odsečnim glasom, stajao je u poziciji mirno s obaveznim salutiranjem – kapetan Braun.
Kapetan Braun je u uniformi ušetao u kancelariju. Bio je to dalji rođak pukovnika Redflika i cenio je svog starijeg teču kog je malo ko od celokupne rodbine mogao razumeti. Kako je i sam Kenet Braun bio u trupama obične vojske, razumeo je sve ono što je činilo i ispunjavalo život Alfreda Redflika.
– Tečo – izrekao je to mekim i nežnim glasom. Uprkos strogoj pojavi, imao je nežan glas. Rukovao se sa ovim odlučnim čovekom kom je inače mogao samo da zavidi. Klimnuo je glavom u znak pozdrava i ađutant Robertson se povukao u svoju kancelariju.
Pukovnik Redflik mu pokaza da sedne.
– Prelep dan za Luizijanu – reče Kenet. Posmatrao je svog teču koji je nekolio trenutaka sedeo mirno, a onda je uzeo cigaretu u svoje ruke s željom da pripali. Ponudio je i Keneta koji je spremno prihvatio.
– Da.
– Vidim da baštovani opet seku žbunove. Ne misliš da preteruješ?
– U čemu? Volim da sve bude uredno.
Kenet se osmehne. – Proleće samo što nije stigla.
– Luizijana ne poznaje proleće. Ja se proleća sećam ponajviše dok sam bio u Berlinu na kongresu. Moj tadašnji pretpostavljeni komandir Meklaud je govorio kako su zime u Evorpi oštre.
Ađutant Robertson je ubeđen kako zime nikad nisu gore nego u Kanadi.
– Svi mi imamo pravo na svoje mišljenje.
– Tačno Kenet – reče pukovnik odsečno. Pušili su cigarete u nekoj nemirnoj tišini. Konačno Kenet uzdahne.
– Pričao sam sa kapetanom Fergusonom.
Pukovnik samo dignu obrve.
– Priča se..
Par trenutaka tišine koji su potom usledili su bili dugi i vrlo nelagodni. Dim se vio prostorijom i Kenet je nekoliko trenutaka bio zabavljen posmatranjem dima.
– Još uvek?
– Nova priča. Kapetan Ferguson mi je rekao da je načuo od jednog oficira kako se – uzdahnuo je duboko i obazro oko sebe – Džoana opet ponaša nedolično.
Pukovnik Redflik se podiže i odšeta do prozora. Crta zabrinutosti se usekla na njegovo lice i na njegovo čelo. Mirno je posmatrao prekrasnu fontanu pred ulazom i rad baštovana koji su skoro završavali svoj posao besprekornog i vojnog uređivanja tog prostranog imanja.
Kenet Braun je bio zabavljen posmatranjem dima koji se vio prostorijom primetivši kako je pukovnikova cigareta ostala da stoji u pepeljari i polako je sagorevala. Pitao se da li da teči skrene pažnju na to?
– Kapetan Ferguson je osoba od poverenja – reče Kenet polako, ni sam ne znajući kako da definiše ono što ga je opsedalo u tom momentu.
– Znam. Kakva je nova priča? – pukovnik Redflik je imao utisak kako mu se sve pred očima crni, poput mraka koji je sa završetkom jednog dana padao nad jednim delom planete.
– Loša.
– Koliko loša?
– Veoma. Ovog puta je Džoana odlučila da ostvari vezu sa vodnikom Kliferom.
– Kliperom? – pukovnik se okrene prema njemu.
– Izvini, to mu je nadimak. Zove se vodnik Majkl Svenson. Oženjen je, ima troje male dečice, stanuje u Nju Orleansu i uglavnom je jedna velika, da 'prostite, jezičara. Plašim se kako će u tom slučaju veza vaše kćerke sa vodnikom da bude nešto što će odjeknuti čitavom gardom, a nema sumnje kako će dopreti i do vaših poznanika na Vest Pointu.. Ne znam koliko bi..
– Koliko bi bilo u mom interesu da se o tome pročuje? – pukovnik Redflik sede na stolicu i stavi ruku na oči koje su ga u tom trenu zapekle. – Ne znam. Ne mogu da je razumem. Razgovarao sam o tome sa njom. Rekao sam joj da se kao civil, kao moja kćerka ne petlja s ljudima iz vojske, iz garde, iz marinaca i specijalnog odreda. To ide na moju štetu.
– Itekakao. Kapetan Ferguson izražava iskreno zgražavanje povodm toga, posebno zbog toga što.. – zastao je i uzdahnuo toliko duboko da je Kenet imao utiska kako ga je ađutant Robertson itekako čuo u onoj drugoj kancelariji.
– Što? Reci! – pukovnik upre svoje umorne oči u njega svestan kako će ovog puta iscureti nešto što mu se nikako neće dopadati.
– Klifer i ona su bili na jedrenju, a tamo je, koliko sam načuo, bila i neka televizija. Mislim da su snimljeni u dosta nedoličom ponašanju i... Nadam se kako to neće biti emtovano.
– To ti je kapetan Ferguson rekao?
– Kapetan Ferguson je bio čak toliko dobar da je posetio dotičnu televizijsku stanicu i obavestio ih o tome da ne puštaju taj snimak. Mislim da bi trebalo..
– Da bih trebao nanovo da razgovaram sa Džoanom.
– Slažem se. Cenim je kao sestru, ali mislim da bi trebala da svoje veze koje ostvaruje ipak preusmeri prema ljudima koji potiču iz njenog sveta.
– Svet pijanista je svet kog moja kćerka mrzi.
– Mrzi? Ali ona je.. ona je..
– Izuzetna pijaniskinja! Da, jeste. Ali ne voli svet ljudi koji potiču iz sfere kojom se ona bavi. Slušaj me – pukovnik opet ustade, opet je pripalio cigaretu i postavio je tik uz onu cigaretu koja je domalopre sagorela. – Idi do Fergusona i reci nek pošalje tog Kapera..
– Klifera!
– Nek pošalje tog Klifera negde. Neka mu da neki zadatak u delu Južne Amerike. Bilo šta!
– Neki slučaj sa ...
– Međunarodnom trgovinom sa heroinom, bilo šta bilo šta što će Klifera držati dalje od moje kćerke u narednih mesec dana.
Kenet uzdahne i ustane.
– Još nešto?
Pukovnik je pušio cigaretu, zagledan u zvezdice koje su sijale ispod ploče tog stola.
– Ne. Ovog pita mi više ništa ne treba.
Gledao je u svog nećaka kako odlazi