ODLOMAK ROMANA ''POLJUPCI NA MOSTU UZDAHA'' - DAJANA DIVERNO

Sedele su u vozu, u zasebnom kupeu, jer je madam Azinkort onako potresena, usplahirena, neusaglašena s novonastalom situacijom i stvarnošću čiji joj se okviri trenutno ni najmanje nisu dopadali, želela da budu samo njih tri u kupeu. Trebao joj je mir, jer je tragala za vidom sabranosti i jer se htela pošteno raspraviti s Demetrisom, čije ih ponašanje sada i dovelo tu gde su bile sada – na stubu srama i na put za Rim i da svakako pošteno zaprepaste Žan Pol Azinkorta. Još dok su čekale na peronu, tetka Elisa je htela da obaspe paljbu po mladoj devojci, ali to nije bilo ni vreme ni mesto za takav razgovor. Lakej ih je samo ostavio, zapravo više samo istovario pred železničkom stanicom, bez imalo uljudnosti pobacao je kofere pred ulazom i otišao bez pozdrava (bila je to očita i jasna naredba gospođe Di Darlezi)
Kada su kroz tri sata sele u taj kupe, napokon je madam Azinkort mogla istresti svoj gnev koji joj se nakupio i reći sve što ima na duši.
- I godinama se, čuješ li me ti Demetriso, brinem o tebi, da tebi i tebi bude najbolje, da imaš sve, udesim putovanje u Veneciju, udesim školovanje u prestižnoj školi ''Zona Žernei''i eventualnu veridbu u palati gospođe Di Darlezi, a ti nas jedna mala, nevaspitana i maloletna glupača sve od reda izigraš s tim tvojim tajnim viđanjem s najvećim Don Žuanom u Veneciji i to na mostu naočigled svih! – skoro se zadihala dok je to govorila, a onda je (imajući utisak da će se slomiti od šoka, iako se ljudi ne slamaju baš tako lako) brzo nastavila. – I šta će gospođa Di Darlezi misliti o nama? Ustvari ona već i sada misli da smo glupe varalice – i to zbog tebe! Šta će misliti gospodin Lebone i Oracio Velzani ili ta tvoja drugarica Isidora ili gospodin Belini? Ne, ne znam šta će misliti, a kad malo bolje razmislim možda je i bolje za mene da ne znam. Cela Venecija će brujiti o onom skandalu a sigurno i pola Firence. Bićemo glavna tema i atrakcija na svim tim jesenjim balovima u čitavoj Lombardiji, a možda i duž celog Jadrana.
- Lepo sam rekla – ubaci se odjednom Teresa Kartagena - i pre nego što smo krenule na put u Rim i Italiju, da bi za mene najbolje bilo da jednostavno umrem na Jadranu!
Gospođa Azinkort je popreko pogleda. – Ti? A šta bih ja trebalo da radim sada? Najbolje da me obe i to ovog momenta izbacite naglavačke iz voza! – prekrstila se tri puta, ali ovog puta to nije pomagalo. – Jadan jadan Žan-Pol u Rimu kad vidi iz kakvog smo skandala sad ispale! Ima da se odseli od muke negde južnije.. Na Siciliju! Ma ne, ne na Siciliju! To je vrlo blizu! Najbolje negde u Saharu ili u Keniju! Tamo će mu biti najbolje, a i tako tamo još nikad nije bio!
I svo vreme do Rima gospođa Azinkort je vrtela istu priču – kako su sad za veke vekova zauvek osramoćeni zbog neuspešne veridbe s gospodinom Leboneom i zbog poljubaca na Mostu uzdaha s grofom de Astezanom.