UBITI S STILOM - DIANNA DIVERNO - ODLOMAK ROMANA

Istražitelj Jonathan Lombardo se, nakon kratkog razgovora s kapetanom Johnom Robertsonom, povukao u svoju kancelariju. Očekivao je da mu pristigne izveštaj o kretanjima Samanthe Hempshir. Ni sam nije znao zašto je ovog puta, razgovor u kancelariji načelnika Irona na njega delovalo toliko loše, da se osetio maltene učmalo. Pre nego što je i stigao izveštaj od francuske policije o kretanju američkih građana na tlu Evrope (pri tome se mislilo na Samantu Hempshir) u kancelariju je bez kucanja (i u Ironovom stilu) ušao pomoćnik Lawrence.
- Iron nas ostavlja na desetak dana, Lombardo – više je doduše provirio unutra, nego što je ušao.
- Da, bio sam prisutan na sastanku kolegijuma.
- U redu. S tim bolje. Čim ti i onaj tvoj vojni novajlija završite s slučajem ''Hempshir'' idete na kratki odmor. Iron je naredio da tokom leta svi moraju iskoristiti dane godišnjeg – čak i ako je to bilo više kratko obaveštenje koje je promumlao, nego rekao, sada je delovao odustno. – Nadam se da će slučaj biti gotov uskoro, Lombardo. Nisu ti ovo ''kosti'', pa da ti treba deset godina za rešenje! – rekao je to s notom nipodištavnja, tako svojstvenom Ironovom pomoćniku (gotovo kao da Lawrence u slobodno vreme uzima privatne časove kod Irona i to na temu : ''Kako biti što odvratniji?''). No pre nego što je Lombardo stgao da mu odgovori (da ne želi ići ne godišnji odmor), pomoćnik Lawrence je produžio dalje niz hodnik, ni ne okrenuvši se.
U tim trenucima je stigao izveštaj o kretanjima Samante Hempshir u Evropi. Najpre, njena fotografija koja je postojala u službenim spisima, stara slika pravljena za neku njenu ličnu iskaznicu i izveštaj o njenim kretanjima i prelascima granice. Potom je tri minuta kasnije stigao izveštaj o kretanjima Wiliama Arthura Hempshira po tlu Evrope i to u poslednjih deset godina.
Wiliam A.Hempshir je često putovao u Canadu, nekako je zaobilazio Evropu kao ''zanimljivu destinaciju''. Stara gospođa – kako su nazivali evropski kontinent – nije bila na njegovom listingu. Išao je tamo dva puta, pre sedam godina, jednom na Bečki, novogodišnji koncert (ostao je tri dana u Austriji), jednom na Wibldon na neku tenisku partiju (bio je dva dana u Londonu), isto pre tri godine.. I pre devetnaest meseci je bio u Švajcarskoj. Barem je tako potvrđivao policijski izveštaj evropske policije. Istražitelj Lombardo, s obzirom na to da je Wiliam tada bio u bolnici, u ovaj poslednji izveštaj nije uopšte verovao. Takođe, pregledavao je listing boravka Samante Hempshir u Evropi. Išla je svake godine, i to dva ili tri puta godišnje u Francusku i pratila je svog muža na koncert u Austriju. Njen sin Richard (zvani Ricky) je išao u srednju školu i fakultet u Parizu. Bio je na poslednjoj godini studija i devet godina je već živeo u Francuskoj.
Istražitelj Lombardo je takođe očekivao snimak putnika koji su pre devetnaest meseci prelazili u Švajcarsku. Tek kroz dva sata, snimak dopremljen od Švajcarske, granične policije je stigao. Nekoliko trenutaka je zurio u sliku Wiliama A. Hempshira, koja je delovala toliko uverljivo, da bi bilo ko ko poznaje Wiliama mogao misliti kako je to isti čovek, mislio je istražitelj Lombardo. Odložio je potom sliku s strane, misleći na Samantu Hempshir koja je bila nagrađivana glumica, neko ko je dvadesetak godina na pozorišnim daskama, vrlo uspešna i profesionalna u svojoj struci.
Mislio je na Samantu Hempshir koja je mogla da odglumi bilo koga, pa joj nije bio nikakav problem da odglumi uverljivo – i svog muža koji je tad ležao u bolnici. Mislio je na Samantu Hempshir koja je nosila perike i koja je umela profesionalno da se našminka, pitajući se jedno – koliko je u svoj toj strci privikavanja i profesionalnog prerušavanja, neko tako izvrstan kao ona, mogao da zaboravi da ukloni onaj iritantan mladež na levom obrazu?