I NAPOKON PRAVO PITANJE ZA DIANNU DIVERNO - KAKO JE TO BITI MRTAV?

Napokon jedno pitanje o čemu su brojni čitaoci i poznavaoci Dajane Diverno svakako maštali da imaju barem 3 sekunde da pitaju - kako je to biti mrtav?
Pre svega ličnost Dajane Diverno je vrlo kompleksna, odražava je osobina snage, borbe do smrti, motivacije, kao i obnavljanja starih ideala... poput besmrtnog Feniksa...
Sada nas zanima jedno, događaj njenog detinjstva i saobraćajna nesreća? Period kada je ona bila rubu života i smrti...(posle je provela desetak dana u bolnici i u komi). sve što je posle tog zacrtala i svi ideali...
Saobraćajna nesreća se dogodila s čovekom iz Sombora, a autorica je tom prilikom sletela u jarak i bila mrtva, izvesno vreme... Sam saobraćajni udes izveo njenu trenutnu smrt koja je trajala izvesni, kratki period, ona je tad bila treći razred osnovne škole, odnosno pri završetku istod razreda i vraćala se s katoličke veronauke s svojom drugaricom Katom.
Tada je doživela klinički smrt. Na mestu je bila mrtva i sledio je standardni proces oživljavanja od strane jedne žene koja se zatekla nedaleko od milunog incidenta i dala je sve od sebe da joj pomogne...

Nikad je nismo pitali jedno - kako je to biti mrtav?

Sama autorka Dajana Diverno kaže da je to jedan neobičan svet kom je kratko pripadala, najviše se seća svega tog u stilu jarke svetlosti s izvesnim zahtevima i da se posle tog poput ptice vraćala na minulo mesto događaja gde je videla sebe i sve te ljude, tu ženu, u procesu njenog oživljavanja. Osećala je kao da vidi sve mrtve ljude i sve što su oni hteli, želeli i radili.
Svet koji je neobičan i privlačan na izvestan način, svet iz kog je ona došla, ali nama posve neshvatljiv.

Zahvaljujemo se autorki što je s nama podelila i bitan delić svog detinjstva koji je označavao granicu nečeg što bitno menja i sve ostale stvari budućnosti.