NE ZNAM ZAŠTO SI TO URADIO - DAJANA DIVERNO

Ne znam zašto si to uradio
Lagano ušetao u mog srca stan
Celu kulu zanosa u meni izgradio
I ulepšao mi jutra, večeri i dan.

Ne znam kako znaš snove da mi pišeš
Da u tvom liku već dodirujem sve
Ko da osluškujem kako živiš i dišeš
I s tvojim likom odlazim u sne.

I mog srca stan pun je tvoga lika
Ko da budi me i tvog oka sjaj
A jedino što imam je sad tvoja slika
A tako bih s tobom dodirnula raj.

I sve je lepše od kad si sve to izgradio
Da u meni nežnost talasa se i vri
Stvarno ne znam zašto si to uradio
Da u carstvo sjajno sad me nose sni

DELA DAJANE DIVERNO

Dela Dajane Diverno koja se cela ili delom događaju na teritoriji Francuske su svakako: Fatalna prismotra, Francia csok, Francuski poljubac, Poslednje venčanje, Poslednji sekund za Brašov, Tajne strasti grofice Razaski, Trijanon 1 - ćiril.verzija, Trijanon1, Trijanon 2, Trijanon 3, Tajna markize de Šampanj, Secret of Marquise de Champagne, kao i Boja staklene ponoći i Dama od leda..
Kako kaže kritičar Filip Orovički ''Dajana često svoja dela smešta pod francusko nebo''
Takođe dela koja se odigravaju na teritoriji gde je zastupljen francuski jezik jesu: ''Vapaj orhideje'' kao i delo''Marokanska princeza'' (deo romana)

VOLIM DA SANJAM / DAJANA DIVERNO

Volim da sanjam. Tako mi dođe
Dok ponoć ide ko nekim kasom
Milion želja dušom mi prođe
A ja bi da spavam s tvojim glasom

Neku uspavanku ljubavi sada mi šapni
Milion snova da nosi me lako
Ljubavlju nežnom srce mi dotakni
Poljubi me lagano, tiho, polako.

Volim da sanjam. A sanjam tebe
Dok ponoć prolazi u nekom miru
S tvojim telom bih da prekrijem sebe
I uživam večno u tvom dodiru

I šapni mi sve lepo i milo
Pričaj o seti što dušu ti glođe
Ko da najlepši san se još nije ni zbio
Volim da sanjam. Tako mi dođe

BOJA STAKLENE PONOĆI - DIANNA DIVERNOE - Odlomak romana

Katarina je ostala još dve nedelje kako bi svakako prisustvovala velikom porodičnom okupljanju koje je bilo na pomolu. Kako je to gospodin Robert Van Luk govorio uskoro su Aleksandar Van Luk s svojom trudnom ženom i Adelard Van Luk obećavali kako će zajedno doći na imanje i provesti čitavih nedelju dana tamo. Bilo je to zanimljivo i očito retko okupljanje, jer su se dva brata blizanca retko sretala, i jer su vodili odvojene živote. Bilo je to ujedno nešto što je Roberta Van Luka posve razagalilo, pa je sudelovao i pripremama, a Re Sju i Katarina i Brižit su činile sve da bude vrhunsko u onoj meri koliko je to bilo uopšte i moguće u tim uslovima i datoj situaciji.
Kako je to rekla mlada gospođa Van Luk, Aleksandrova žena, ona i muž će svakako doći na imanje u predviđenom vremenskom roku, ali ona ne može učestovati ni u kakvim aktivnostima ponajviše zbog bebe jer samo što se nije porodila.
Adelard Van Luk je poslao samo telegram kratke i mahom vojne sadržine da dolazi tad i tad, u tom i tom vremenu, nek' ga neko sačeka. Spavaće u svojoj staroj sobi i nek plahte budu čiste i tvrdo uštirkane.
Robert Van Luk je bio posve uzbuđen zbog toga. Ponajviše jer Adelarda nije video duži vremenski period. Bio je odsutan zbog vežbi, zbog rada s mladim regurtima, zbog ovog.. ili onog.. Sve u svemu uvek je bio zauzet. Tako da se nametalo pitanje kako će neka takva zauzeta osoba provesti nedelju i dana na imanju u opšteprihvaćenom besposličarenju jer gospodin Robert Van Luk nije mogoa da zamisli za svoje sinove koji su sada – gosti – da nešto veliko i rade. Sve je to sada deo Re Sju ili Brižit za koju bi bolje bilo, kako je mislio, da umesto što i dana u dan izigrava glavnotrčeću mazgu na seoskim takmičenjima, nešto pametnije i uradi i lati se nečeg konkretnog.
Kuća je bila lepo sređena, a u sobi koja je pripadala Adelardu, plahte su svakako bilo tvrdo uštirkane jer on – jel'te čovek vojno orijentisanih stavova nije mogao ni da zamisli da se uvali u nešto mekano a možda i malo opusti.

U BEČKOJ ZIMI – DAJANA DIVERNO

Kako bih samo htela da videti mogu
U sumaglici bečkoj tvoja oka dva draga
Da odjednom s molitvom se okrećem k Bogu
A iluzija ta je nestala bez traga.

I u bečkoj zimi što kuca na vrata
Ko da tražim tebe i deo tvog lika.
Koga da pitam za te? Dal sestru? Dal brata?
Skrivena u meni je sada tvoja slika

Slušaj kako Beč peva svoje rime
A ja još u magli tražim oka ti dva draga
I pitam se šta lepo mogu imati s time?
Kad i prikaz taj je već nestao bez traga.

I u bečkoj zimi što dolazi na stakla
Ko da te vidim dok ti pišem ime.
Jer čežnja me odjednom sasvim pomakla
Iako znam da ništa ne dobivam s time

06.12.2011
Wien

ZBRIKA ''POSLEDNJE JUTRO U BEČU''

TRIJANON

Pošto će biti aktuelna tema Trijanona romana Dianne Divernoe svakako ćemo se podsetiti i recenzije kao i odlomaka, i na srpskom ali i na madjarskom jeziku. Smešten 1920 godine u Mađarsku i Francusku, upoznaje nas s Veornikom Arpad koja se nakon udaje za Sebastijana Arpada pokušava navići na život u Parizu, ali i na činjenicu da nakon rata više ništa nije isto.



MAGIJA DVORCA KRALJA SUNCE



Gde je magija, tu je i imaginacija. Gde je istorija, tu je i politika, a iza svega ovog su neobične i surove sudbine ljudi.

Za ovaj svojevrsni literarni amalgam Dajana Diverno stvaralačku potku prostire od vremena francuskog kralja Luja XIV i izgradnje istoimenog Versaljskog dvorca preko Habzburške monarhije do Ugarske prestonice, odnosno Mađarske u novonastalim granicama 20-tih godina prošlog veka.

Na ovim istorijskim nitima briljantnim fabulama o svojim likovima satkala je mozaičko troknjižje u svojstvenom stvaralačkom postupku kao i doziranom humoru koji blago provejava tokom cele radnje.

Tokom svoje burne prošlosti u dvorcu Trijanon odigralo se mnogo istorijskih događaja, ali onaj koji je ''promenio Evropu'' upravo je tema Dajaninog romana u čijem je središtu radnje porodica Dunafalvi, odnosno veronika. Veronika Dunafalvi je kćerka ministra u vladi posleratne Mađarske, podanika ''Trijanonskog sporazuma'' i težnje da udomi svoju kćer za mladog i bogatog francuskog političara.

Ovo delo iz tri knjige, u četrdeset i četiri poglavlja može se podeliti u dve celine.



PRVI DEO – autorka razvija na istorijskoj, faktografskoj građi, počevši od graditelja i mecene kralja zvanog ''Sunce'', preko svog kasnijeg naslednika Luja XIV, zeta Marije Terezije, obuhvatajući period dinastičkih familijarnih veza. Do putanje Austro-Ugarske monarhije koja okončava svoju sudbinu u Versalju.

Sve ovo oplemenjuje zanimljiva priča o potencionalnom prestolonasledniku Habzburškog trona, novorođenčetu iz veze Franca Jozefa Habzburškog s konkubinom iz Lombardijsko-mletačke pokrajne. Ubrzo biva naturalizovanog identiteta podunavskog ribarskog porekla, kasnijeg francuskog plemića i testamentarnog naslednika čiji dalji muški potomci imaju obavezu ženidbe iz Ugarske zemlje.



DRUGI DEO – prema ovoj podeli obuhvata kratak vremenski period. To jeste od 1919 godine preko 1920 godine, odnosno godine definitivnog potpisa ''sporazuma'', do početka 1922 godine. Dajanina literarna heroina Veronika nemoćna da se suprotstavi nameri svog oca da joj Francuska bude druga domovina, odlazi u Pariz. Nastavljajući svoju borbu uverena da će osujetiti potpisivanje sporazuma o prekrajanju granica njene zemlje.

Ta borba i neshvatanje zašto se zemlja rasparčava, prirodna je. Ona se ne bavi politikom, ni istorijom, ni pitanjima uzroka za takvu sudbinu.

Ona ni ne zna da je žrtva testamenta, osim očeve intervencije za politički brak.

U kolopletu svoje sudbine i morbidnih planova okrutne svekrve Veronika snagom volje i nade savlađuje surove izazove, pitajući se gde su granice ljudske izdržljivosti.

Kao i u brojnim prethodnim romanima u ovom takođe prepoznajemo autorku po široj panorami likova i njihovih karaktera.

Veronika kao okosnica radnje romana koja preživljava bolne traume zbog raspada zemlje, posebno zbog dela Južne Pokrajne, čiju karakterizaciju lika, kao i drugih Dajana uspešno predstavlja, budući da je i sama kao i njeni preci s prostora pomenutih prostora, a time više što je i savremenik političko-istorijskih događaja vezanih za ''južnu pokrajinu'' domicilne zemlje.

Opredeliti se za ovako delikatnu temu u isto tako delikatnom vremenu i prostoru razume se podrazumeva: hrabrost, odvažnost, upornost, stvaralačku slobodu, invetivnost – stavljajući sve atribute u spregu sa narativnom duhovitošću i sopstvenim skribo-fenomenom Dajana nam otkriva i potvrđuje univerzalnu Andrićevu maksimu ''čovek ruši da bi gradio''.

Svaki narod tokom svoje istorije imao je i ima ''svoj Trijanon'', jer vekovi pre ''Trijanonskog sporazuma'' kao i vek njegovog stvaranja korespondiraju s današnjicom.

Roman Trijanon po stvaralačkoj matrici misaonoj strukturi, inspirativnoj podlozi i drugim obeležjima veoma je komplesan.

Upravo kao istorija i misterija istoimenog zamka ''Trijanona'' kao sinonima za novostvorene granice Evrope u ovom slučaju današnje Mađarske, i kao takvog možemo posmatrati s više aspekata:



– iz ugla političko-istorijskog trenutka

– kao političku sagu

– u ravni danažnjih aktuelnih događaja

– kao alter-ego autorke i tako redom...



U svakom slučaju ova literarna mešavina istorije i politike prepletene muško-ženskim odnosima, neobičnim sudbinama pojedinaca humora, burlesknim, grotesknim i tragičnim scenama predstavlja inspirativnu osnovu za novu seriju romanesknih priča iz knjoževno- stvaralačke kuhinje Dajane Diverno, na zadovoljstvo čitalačke publike ovakvih štiva.

Završavajući svoj roman numeričkim karakterističnim poglavljem datiranima danom početka proleća 1922 godine, Dajana nam dočarava Veroniku koja nakon dve godine braka i svega preživelog napokon je u blaženom stanju, ipak odlazi u dvorac Trijanon, to za nju zlokobno mesto, tu ''kalvariju'' gde je rešavana sudbina njene zemlje.

U ovoj epizodni autorka nam otkriva srodnost Veronike s svojom jerusalimskom imenakinjom koja je maramom obrisala lice Hristovo na kojoj se ukazao krst kao znak da on odlazi na Golgotu gde će i ona na kraju doći da vidi to zloslutno mesto, da se pokloni njegovom imenu i pomiri s sudbinom





Filip Orovički

17. Mart 2011 godine, Subotica

U IŠČEKIVANJU NOVOG DELA

U iščekivanju novog, kriminalističkog romana Dajane Diverno ''Boja staklene ponoći'' koji bi tokom septembra video svetlost dana. Zanimljiv, roman kriminalističkog žanra koji nas vraća 90 godina u prošlost.

VREME JE DA SE SRETNEMO DRAGI / DAJANA DIVERNO

Vreme je da se sretnemo dragi
Jednom će svanuti tog jutra sjaj
Kad uroniću pogled u tvoj pogled blagi
Od sebe ću naći i početak i kraj.

Vreme je, znam, pa sad ovo pišem
Da napokon u noći dodirnem tebe
Zastanem. Ćutim. Ne mogu da dišem
I u svemu odjednom ne prepoznajem sebe

Ko u nekom zbiru mislim da li sada
Od sebe nalazim i početak i kraj
A srce bez tebe u samoći sad strada
I ne mogu o tome govoriti znaj.

Proći će vreme, korov samoće niče
A ja opet snivam tvoj pogled blagi
I zanos susreta našeg sada me miče
Vreme je da se sretnemo dragi

BOJA STAKLENE PONOĆI - DAJANA DIVERNO

Dianna Divernoe objavljuje novi roman Boja staklene ponoći. Kako sama kaže ''Objavljujem skoro novi roman BOJA STAKLENE PONOĆI. Roman kriminalističke sadržine a koji pripada večitim klasicima. Zanimljiv spoj''
Do sada je objavila brojne kriminalističke romane i s zaslugom pripada redu pisaca kriminalističkog žanra.