Kiša, poplava, kiša, poplava.... dosadilo mi stat u gradu koji se pomalo pretvara u Veneciju. Samo šta ne proglase izvanredne mjere zaštite od poplave.
Odo ja.
Iden na maslinarski godišnji.
A masline su priko sedam mora i nekoliko gora.
Eto mene na mom pustom otoku.
Sada je osam sati, 22. listopada, sidin za stolon na taraci i 20 je stupnjeva. Celzijusovih.
Ne mogu dugo pisati jer san raznoraznim čudima spojena na internet, struje nema baš puno, iz solarne je ćelije (mukte, hehe, nek se elektra friga), a i veza s internetom nije baš čvrsta. Samo ću dati telegrafski izvještaj. Ako uopće uspijem....
Moju "situaciju" najbolje će dočarati slike.
Ja sam, naime, na radnom godišnjem odmoru.
Svaki dan iden na fitnes, pilates, aerobik, jogu i meditaciju. Sve zajedno.
U berbi maslina.
Odlazim ranom zorom. Kozjim putem, uzbrdo, skoro kilometar....
Gledam sunce kako izlazi u maslini...
I onda berem, berem, berem....
Nabrala san cca 350 kila.
Ajte Bog van, nestaće mi struje. Tribalo je sto godina da se slike aplodaju.
A i moran leći. Umorna san ka pas. A sutra mi se rano dignut.
Laku noć.