morsky blog

Tjedan dana Mediterana. Ja, otok, more i masline.
Berba završila, urod katastrofalan, ja zadovoljna. S upalom mišića.
Četrdeset stabala - stotinjak kila ploda. Ostalo je uništila suša.
Nema veze, bit će bolje dogodine.

U svakom slučaju, tjedan dana godišnjeg dobro mi je doša. Tilo se umorilo ka pas, nevaljala, stara, potrošena kičma boli ka vrag, ali duša se odmorila i osnažila. I mozak isto, bez novina, televizije i interneta. Terapija za održavanje zdravog razuma koju toplo preporučam svima koji imaju priliku.















Da mi ne bi bilo dosadno, pobrinula se ova beštija s donje slike. Ako ga neko još ne poznaje, to je Tovar koji je uvrtija u glavu tovareću tvrdoglavu da je moj kućni ljubimac. I ne da se razuvjeriti, ma koliko mu ja razumno objašnjavala da mi nije rod ni pomozbog.
Lik je malo na svoju ruku. Kad triba ponit vriću maslina do mora, nema šanse da ga namoliš. Stoji na mistu i ni makac. Ali zato kad sam naprtiš ruksak na leđa i tegliš, prati te ko sjena.
Sve što ostaviš na zemlji, on pogrize. Ne bira. Pojia mi je nekoliko torbi za branje, probuža vriću punu maslina, izgriza ručku od pile, smaza kutiju malbora zajedno sa šibicama...
Na kraju je pogriza i mužev mobitel.
Mislin da je tija zvat tovareći plavi telefon požalit se da ga zlostavljamo.
Donili Kiki bombone. Umisto Bronhi lakše se diše.
Tovari, dabili tovari jedni.

Ma, pogledajte taj pogled: