Stvarno se u današnje doba svašta krade. Kriza je, lopovi ne biraju. Sve in triba. Nema za njih trivijalnih ni nepotrebnih stvari.
Meni jedanput ukralo benzin iz auta. Brisače isto maznilo. O radiju da ne govorin. Susidi robu sa sušila pojila litnja noć. Firmi nestali osigurači iz hodnika pa se smrzavali dok nismo skužili. Mriže iz mora izvadili, parangale isto. Čula san da su jednon Murterinu masline pobrali.
Visokotlačnu pumpu iz jedne ribarice odvidali.
Ma, svašta kradu, kad van kažen.
Gumice, olovke, oštrila, geometrijski pribor i ostale školske potrepštine onom mom farabutu uredno kupe nepoznati počinitelji. Moš mislit. Sumnjamo na učiteljicu. To ona njemu za dišpet, da ne bi moga izbrisat žvrljotine koje mu se zalome i da ne bi moga dobar pravi kut nacrtat, nego mora radit s trokuton s oblin kantunima, pa umisto trokuta ispadne krug. A nije dite krivo, viša sila je u pitanju.
Ali da će mi neko maznit sve slike koje san ikad stavila na blog, i koje stavljan već četri godine, e to nisan ni sanjala. Još samo da počnu krast slova. Nakon toga i interpunkcijske znakove. Pa ti skroz promine značenje. Pa ispadne da si reka da triba etnički očistit, štajaznan, Benkovac, na primjer. A ti ustvari napišeš počistit četnike ili tako nešto. Ili napišeš da je na Vukovar palo 11 iljada granata u jednom jedinom danu, a ono ti ukrade rič Vukovar.
I stavi Knin.
Svašta može bit.
Moš navečer zaspat ka pošten Hrvat, a probuditi se ka koljač i zločinac. I lopov.
Nego, malo san njuškala i našla moje lopove. Nije da san neka dektiva, ali ostavili podsjetnicu.
A kako san ja miroljubiva i nekonfliktna osoba, mirno i pristojno san ih upozorila da san te slike ipak ja poslikavala i da mi ih lipo vrate. I nisan bila bezobrazna. Nego ponizna, ka Kosorica prid Joseom Manuelom Barossom (a mora kad ih je toliko). Kumila san i molila, ka Jandroković da ga prime u EU.
Ne jednu, ne dvi slike, 1815 slika mi zdimili. Isusati, gora san od Sanadera.
A oni meni odgovorili da će slike držat u zarobljeništvu dok in ne platin 24,99 dolara. Četri godine su me trpili da se šlepan i koristin njihove "usluge" besplatno, ali dosta in je više.
Astigospe, a ko će meni bidnoj dat dolore?! Did je bija u Americi, ima tome samo devedesetak godin, je bija niku sirotinju zaradija, pituriva je, ne tunele nego onaj bruklinski most, ali vakvi rastrošni kakvi jesmo, sve smo to sprčkali. Na pizdarije.
Oni će iz bodulice izbit dolare, kako da ne!
Išla bodulica po svitu tražit ko će dat mukte.
Kucala od vrata do vrata svin svjeckin silama, al niko ne da rvatici. Niko me ne voli. Što uopće nije čudno, kad san ratni zločinac.
Na kraju mi se smilovali neki švabe.
A ko će drugi?
Znaju oni da ću in ovo lito dat skonto.
Prije će ovaj tovar naučit pivat belcanto nego oni vide moju kunu. O dolarima da ne govorin.
