morsky blog

Kad je mala, tj. moje prvo dite, bila mala beba, nekoliko puta san se poskliznula na vlastitu hvalisavost. Kad je prvi put odspavala cilu noć u komadu, odma san se nekomu izlajala, sva sritna i ushićena, ne toliko radi nje koliko radi sebe, jer san već pomalo bila počela sličiti u zombija. Sljedeću noć se budila svake dvi ure, i tako još misecima.... Je li dobro cica? A je, je odlično. S tri miseca više nije tila čut za cicu, prešli na bočicu. I sve tako.
S drugim san se malo opametila, pa san svaki uspjeh i napredak držala u tajnosti.
Ali nisan se opametila za druge svari.
Pa san se tako prije pet dana nekome falila da ja NIKAD, ali baš nikad nisam imala gripu.
Pa san sad četiri dana u fibri, sve me boli, ne mogu ist ni pit ni spavati. Ni pušiti.
Tri dana nisan bila na poslu. Da me kolege ne zatuču ka izvor zaraze.
Bolesna mi je i ćer i prijateljica iz zgrade i njezina ćer i stariji sin. Mlađi sinovi su bili za Božić. Muž je maloprije podlega fibri od 38,5. Padali smo ko snoplje, svaki dan dvi nove žrtve.
Tako da sad šetamo po zgradi u piđamama.
Nema pečenja, nema francuske salate, ni kolača nema, ni vina.
Na novogodišnjoj gozbi u našem stacionaru poslužuju se samo maksflu, lekadol, bisolex, aspirin ce, strepsils, prospan, antibiotici razni i čaj od kadulje s medom i limunom.



Dragi blogeri, želim vam sretnu i uspješnu slijedeću godinu, da budete zdravi i veseli, jaki i hrabri da se suočite sa svim nevoljama i izazovima koji nas u njoj očekuju! Ne dajte se.

Ja iden odbolovati svoje i u novu godinu ulazim ka nova.