Jedan potrošeni lokalni političarski lik kaže neki dan na radiju kako su ekolozi i kvazi-ekolozi krivi da smo popušili silne projekte golf-terena i da smo oštetili svoju dicu za miljune kuna i proćerdali njihovu budućnost.
Iako službeno ne pripadan niti jednoj ekološkoj udruzi, osjetila san se prozvana. Jer volin prirodu, volin svoj zavičaj, volin autohtono okruženje, volin sve što je lipo, a ne volin preseravanje i glumatanje. I ne volin pohlepu.
Baš me je rastužija, moran reći. Jer ja svojoj dici, valjda ka i svaka mater, želin sve najbolje. Želin in svitlu budućnost, kune neće škoditi. Ako to baš budu želili, moru i golf igrati. Ali se potajno nadan da neće baš taj snobovski, pederski sport odabrati. Ne znan šta fali piciginu, skokovima u more, plivanju, jedrenju, surfanju...
E, ali nije gospodin veleuvaženi političar S. Z. mislija na moju dicu za čiju budućnost se ja ne bi bojala da in je ne kroje likovi ka šta je on i slični, ne, on je mislija na SVOJU dicu. I njihove miljune kuna. Koje je on moga zaradit da se mi glupi kvazi-ekolozi ne opiremo sa sve četiri.
E, pa neka gospodin svojoj dici nađe neki drugi izvor miljuna. Mojoj miljuni ne tribaju, ali in triba čisti zrak i čista voda i sačuvana priroda. Golf in ne triba.
I točka.
Od golfa je dobra samo palica. Za raspalit neke po glavurdama.
Zašto je on sad iša spominjati meni tako omiljeni sport ne znan, ali sad je kod nas aktualno nešto slično.
Opet nečiju dicu triba zbrinuti. Osigurat miljune za siročiće.
Kad nije išlo s golfon, mudraci se sitili zvat Talijane da nan naprave tvornicu. Jednu lipu, malu, smišnu fabriku koja će zaposliti čudo ljudi i priporodit cili kraj. Teći će med i mliko kad dođu i daju svakon radniku iljadu kuna plaće, a mudrim i vidovitin čelnicima općine i njihovoj dici njihove teško zarađene provizije.
Naravno, fabrika bi bila potpuno ekološka. Jest da bi proizvodila žbuku, vapno, boje i CEMENT, ali bez brige, ista takva ima u središtu Milana i tako je čista da joj na krovu rastu eko-pomidori i paprike. A od njih prave hranu za bebe, tako je to zdravo.
Ako smo imali imalo sumnje, naručena studija o utjecaju na okoliš sve je nedoumice raspršila.
Med i mliko, kažem van.
Cementna industrija drugi je najveći zagađivač okoliša u svijetu, ali ova naša bi bila toliko čista i bezopasna da smo je mi odlučili staviti OVDI:
E, a šta ste mislili? Di bi vi drugo stavili tvornicu cementa?
Kraj u kojem se još zbrinjavaju ostaci "najvećeg promašaja socijalizma", obrovačke tvornice glinice poznate kao potencijalne "ekološke atomske bombe" (zorno uprizoreno u Mađarskoj) i kraj kroz koji prolazi rijeka Zrmanja koja napaja, nadam se još uvijek nezagađenom vodom cilu županiju, ta lokacija je savršeno logičan izbor.
Zar ne?
Nadam se da će one kvazi-ekološke i parazaštitarske udruge s početka posta i ovaj put pomrsiti račune onima koji žele miljune za SVOJU dicu.
Mojoj dici ne tribaju miljuni, triba in moj potpis na peticiji. Tribaće in čaša vode kad ožedne.
