morsky blog

Ajde brzo da maknen ono sramoćenje doli...
Srića moja da je samo jedna purgerica naišla da mi se ruga i naslađuje tuđin jadon i čemerom...



















Ma evo, bila san malo ponovo vidit te potočiće i slapiće koje cili svit dolazi gledat ka čudo. Ma neš mi ti čuda i mirakula i neviđene lipote... Nama to tako normalno. Ništa to mene ne fascinira.
Nego, ima nešto drugo čemu se ja čudin. Ja oden na izlet uru i po od doma, prominin dva godišnja doba i 15 stupnjeva celzijusovih u minus, smrznen se ka p***, nađen neku jadnu majicu i bičvice od maloga u autu, ja i moja dva muška ličimo u putujući cirkus u toj sklepanoj robi iz portapaka, a na mogućnost kiše i na zaštitu od nje, niti ne pomišljamo. Ni na kraj pameti. Malo kiše, malo kapljice velikog slapa, i eto ti, mi mokri ka miši.
Iznenadilo nas, jebiga. Ka snig službu za čišćenje cesta kad padne za Božić.
Ali nešti majci one turiste lako iznenadit. Jebate, iz Japana je doša na Plitvice i zna je da će padat kiša! Svu opremu ima. Kabanicu, kišobran, čizme, sve. Koju ti prognozu imaju, majketi. Gleda dnevnik u Tokiju i vidi kišni oblak iznad Plitvica, sunce iznad Zadra i Splita, u Makarskoj promjenjivo. Na Lastovo ponesite masku i peraje, temperatura mora 20 stupnjeva.
Ma ne samo Japanci. Oš Njemci, oš Šveđani, oš Mađari, oš Rumunji, oš Srbi. (Koji su došli brojit otoke, na Plitvicama su samo u tranzitu. Tamo guštaju jer ni jednog otoka nema po Plitvičkin jezerima.) Svi primjereno odjeveni i obuveni.
Niko nije doša nespreman i neopremljen, samo mi domaći.
To je atrakcija, a ne veliki slap.