morsky blog

Mene je moj dragi za taj veliki blagdan zaljubljenih, koji je ove godine pa baš zgodno u vikend, vodija na romantični izlet u prirodu.
Baš mi je bilo romantično dok san vukla grane na lomaču.



Posli mi je bilo malo manje romantično kad je poša bacit mriže, a mene ostavija da čuvan vatru.
Čuvan ja, čuvan, s mobitelon spremnim na broju 112. A kako san stalno bacala nove grane, nikad se ugasit.
Majko mila, ako sad zapuše, požar mi ne gine.
Ali vrime mi se smilovalo. Vitra ništa, zemlja mokra od pustih kiša koje ne staju od jeseni.
Romantično je bilo i na povratku.
Sama po mraku.... bez lampadine.
Tup, tup, tup, čuju se koraci iza mene.
Ma ništa, samo tovar.
Ko nije čuja njegove "ljudske" korake u noći, taj ne zna šta je strava.



Ali zato nisam mogla zamisliti romatičniji poklon:



I divovska sipa. Kilo i po. Ne mogu se odlučit bi li rižot ili brudet. Ili oboje.



Danas me na te romantične trenutke Valentinova podsjeća nimalo romantična upala mišića....