Aj dobro, rekla san da ću se javiti sutra i lagala san. Ae, tribalo se odmorit od nadljudskih napora uključivanja silnog broja od dvoje dice u mrižu školskog sustava. Da ih ima više, već bi ja bila lipo obučena u onu košuljicu sa specijalnim rukavima što se vežu ne leđima.... Ili bi otvorila agenciju za pomoć pri lutanju bespućima školstva i mlatila nemile pare.... Pokrili smo sve segmente, poupisivali se po raznin obrazovnim institucijama, ušli u sve pore Ministarstva obrazovanja, niskog i visokog, uskog i širokog, a ako brojimo i vjeronauk možemo u našu mrižu uključit i crkvu-u-Hrvata.
I sad, kako je jedan davno reka kad su ga pitali imali šta seksa, da baš i nema ali da ga baš i nije briga jer šta manje radiš da te je to sve manje i volja raditi, tako se meni dogodilo s blogom. Šta san više bila angažirana po pitanju školovanja, to san više gomilala zaostale poslove, pa kad je molalo s jedne strane, stislo je s druge, pa san odrađivala zaostatke, jer vrag uvik dođe po svoje, pa san imala sve manje vrimena za pisat o brojnim temama s kojima san se u to isto vrime bavila, pa san sve manje dolazila, pa.... sad mi je malo tlaka se ponovo uključit, ali mi je nekako ža sve ovo ostavit ... Ukratko, ka neki novi početak.
I tako, evo mene na poslu prekovremeno. Neplaćeno naravno, ne plaćaju mi se ni sati ulupani u rad, a kamoli u blog, ali ja san tako dobra da svaki misec svojoj dragoj zemlji darujen pedesetak sati rada, tek tako, ničim izazvana, ka doprinos izlasku iz sveopće gospodarske i moralne krize. Pa kad izađemoiz te jebene recesije da mi ne bi neko reka da je Dalmacija izašla zahvaljujući radu nekih drugih dijelova lijepe naše domovine, mile kuda nam je ravna, mile kuda nam je slavna. S naglaskom na slavna....
I sad stojin pomalo zbunjena pred bilin papiron i pitan se... o čemu bi sad ja to pisala? Sve što mi pada na pamet čini mi se ka davež štovanog čitateljstva, ali ne mogu si pomoći, meni se jedna tema u zadnje vrime nameće ka tema svih tema, a to je - škola i školovanje.
Unaprijed se ispričavan, ali virujte mi da su druge teme koje iman na lageru za obradu još gore i bolje bi bilo da nikad i ne dođu na red.
O prijemnin ispitima, o nelogičnostima i nebulozama, o problemima svakojakin koji nastaju odlaskom na studij u drugi grad, a najviše o frustracijama koje su proizašle iz polaganja i neuspjeha na prvom roku na jednom od, po mojoj procjeni, najtežih prijemnih, ilitiga po novom, klasifikacijskih ispita u Hrvatskoj, o svemu tome pisala san još u sedmon misecu, ali ne želeći davati ocjene i procjene onako "na vruće", nisam objavila taj post.
Iako je na kraju savladana i ta prepreka, gorko iskustvo je ostalo.
U postu sam bila opisala neka pravila i kriterije koji postoje samo na ton fakultetu, a koji nisu baš "dobronamjerni" prema pristupnicima koji su već u startu svedeni na neveliki broj jer su upozoreni "usmenom predajom" da je prijemni nenormalno težak.
Samo ću reć da se post zva "Oj Penkalo Slavoljube, iman za te riči grube (iako nisi kriv)". Možda na prvi pogled malo čudan naslov, ali u postu san objasnila zašto me asociralo na tog našeg izumitelja. Nakon što je dotični faks objavio stroge propozicije i pravila ponašanja pri pisanju prijemnog ispita, koje su isključivale upotrebu bilo kojeg pomoćnog sredstva ka šta je dobar kalkulator, tablice s formulama i periodičkim sustavom (dozvoljeni na svim drugim faksevima) i nakon što je toj dici pri ulasku oduzeta sva imovina uključujući i sve vrste pisaljki, pa i HB olovke, tako da je taj ulazak pomalo ličija na ulaz u logor (da ne kažen još onu rič koja može stat ispred, a ipak je malo prestašna za usporedbu) i nakon što san "troškove razredbenog postupka" platila 300,00 kuna, vrhunac ironije u toj predstavi predstavljala je činjenica da je penkala koju su dali kandidatima, a platili je maksimalno 2,00 kune (sačuvana za uspomenu, ža mi je da je nisan uslikala), e ta jebena penkala polovici kandidata - NIJE PISALA.
A ne piše van olovka? Pa ništa, donićemo nove, nije bed. Za to vrime gledajte malo u test.
Sad, štaš gledat u integrale i slične zavrzlame, ne znan koja korist od toga.
Ali istina, donili su nove. Za dvadeset minuta.
Koje nisu nadoknadili. Minute, mislin.
A nisu nadoknadili ni bodove koje bi dica dobila za tih nekoliko zadataka za koje su ostali kraći koji bi ih odveli preko magične crte za upis koja se neprikosnoveno i neumoljivo zaustavila ispod sedmog budućeg studenta.
Preskočiću razgovore ugodne koje san vodila u referadi.
Sad stvarno moran trčat doma, jer će nevera udrit svaki čas.
Nastavak slijedi.
Sad kad san se ponovo upalila, neću se lako ugasit.
Tek san obradila jedan faks. A di je još drugi, pa opet ovaj prvi - drugi put, pa faksevi od dice od prijateljica i znanaca, a di je još priča o studentskom domu (e to tribate čut!), o stanu, gazdarici, cimerici, a di je još osnovna škola, udžbenici, pa glazbena, pa.... ma samo se zezan, ajde, nisan baš takva ćimavica.
Ispričavam se za tip-felere, neman sad vrimena ispravljati, evo, kiša počela....
