Ups. Tipfeler. Pomišalo mi se. Dvi informacije napravile mi kašu u glavi berlavoj. Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj večeras u Obrovcu, a koncert slavnog Josea Carrerasa na zadarskom Forumu.
Naslov triba bit:
PROSLAVLJENI JOSE CARRERAS PJEVA ZADRANIMA NA FORUMU!
"Onda... je li ideš?"...
... pita mene snobovska susjeda maloprije, dok san sidila na zidiću u dvorištu sa kesicon od KZMa - 200 kuna i plakala. Ma dobro nisan plakala, to je ona iz knjige plakala na obali rijeke, ali mogla san.
Znan da gospođa susjeda ne misli na Hamleta znakovito uprizorenog u Obrovcu, prizvizdini donjoj u odnosu na turističku meku kako moj grad predstavljaju u zadnje vrime. Znan da misli na glazbeni događaj godine u kulturno nadasve naprednom i propulzivnom (ta mi je rič nekako in, pa san je ubacila nek se nađe) Zadru.
A znan ja i zašto me pita. Da bi ja pitala nju, pa da mi ona ispriča kako joj je sin nabavija kartu u prvon redu.
Ma je, doći ću posli, kažen ja.
Prešutila, naravno, da kartu neman. Lija lukava.
Baš san se spremala otić uzet pet-šest karata po 400 kuna, kad san čula na radiju da se na koncertu ne smi koristit mobitele, kamere ni foto-aparate, ni pušit na cilon Poluotoku.
Pa ću ostat doma.
Šta ću ić tamo a da ne smin opalit sliku pa van stavit na blog odmah u ponoć, još frišku?
Ka da nisan ni bila.
Ovo san pisala sinoć.
Ali san onda ipak pošla povirit. Kurijožasta san, šta ću.
Jer kad mi je reklo s televizije da će mi uzet još jedan harač iz plaće, i da ću postat najizrabljivaniji radnik po državi mu miloj na kugli zemaljskoj, ako ne brojimo one u Kini i Africi, ali njih ne brojin u radnike nego u robove, morala san ić tražit utjehu u pjevu mediteranskog slavuja, i bacit oko na društvenu kremu, više namaz nego kremu, i na sve dalmatinske snobove, za koje nekako sumnjam da su preplatnici i redovni posjetitelji Glazbenih večeri u Donatu. Da se malo otresen crnih misli. Di'š bolje utjehe od glazbe. Makar i "ozbiljne".
Samo jednom Joso piva na Forumu.
To se ne propušta, bez obzira jel voliš operne arije ili su ti draži turbo-folk-narodnjaci.
Propuštaju samo pušioničari. Ka ja, naprimjer.
Tribine na Forumu, pozornica isprid svete Marije (koju je ta ista pozornica zaklonila, umisto da ju je iskoristila ka središnji dio), garderoba u Samostanu benediktinki, pomoćne prostorije u Arheološkom muzeju.
A mi sirotinja izvan žice. Ili u žici, zavisi odakle se gleda.
Ali nadali smo se da se bar zvuk ne može zarobiti i da će i nas dopasti bar nekoliko božanskih nota. Pogotovo kad smo vidili postrojenje ozvučenja, moćnu mašineriju koju je slavni tenor dofura. Neki su sili na taracu u Starigradu-Paklenica, digli noge na stol, natočili pivo i čekali koncert. Toliko je to moćno izgledalo.
Šipak. Kapitalisti su se dositili kako će nas muktaroše i škrtavce koji ne želimo dat pišljivih dvista, trista il četristo kuna ostavit u tišini. Nema kuna, nema pisme. Ne znan kako su to izveli, ali oko posvećenog teritorija ka da se uzdiza zid od blindiranog stakla, vanka - tajac.
Jedino se kod Stupa sramote nešto malo čulo, ali tamo nisan tila. Nekako mi znakovito zvučalo. Neću, brate, baš na stup sramote. Nisan ja najgora. Ima i gorih.
Sidili smo u kafiću dvadeset metara udaljenom od stražnjeg dila pozornice i sve šta san čula bilo je trkeljanje debelog pripitog Austrijanca.
Eto, tako van je bilo. Ostali ste uskraćeni za stučnu kritiku.
Ka da ste gluhonijemog poslali po izvještaj s koncerta. Em nisan ništa čula, em se ne razumin u arije.
Ali mogu van napamet reći da je Jose bija fenomenalan. Orkestar HRT-a također, a o dirigentima i gostima, neka Celine, da ne govorimo.
Otpiva je i "Kalelargu" s domaćom klapom "Kadena", ali ni to nisan čula.
A nisan čula ni koliko je košta taj koncert i je li se isplatija. Ili su poglavari podilili međusobno mukte karte i počastili se. Zaslužili su.
Ali san čula da Grad Zadar ima ogromnu RUPU U PRORAČUNU. I da će mi uvesti prirez. I da nemaju da mi pomognu kupiti knjige. I da nema šanse da dobijen stipendiju za studiranje. I svašta drugoga san čula, lipše od lipšega. I da ništa od regresa i božićnice.
I da će mi se plaća smanjit. Pedeve povećat. Kruh i mliko poskupit, knjige također, ljekovi isto.
Ali ću mostom moć putovat priko Pelješca u Dubrovnik. Pa kad Dubrovnik ugosti Carrerasa ili nekog sličnog, mogu otić tamo bez da prelazin priko druge države.
Ma baš dobro.
Za grintavce ka šta san ja, grad Zadar priredija je, na kraju koncerta, za utjehu onima koji ga nisu gledali i slušali, još jednu malu demonstraciju kako znaju ispucati našu lovu u zrak. Vatromet.
Nek se puk veseli.
Ma, bolje bi bilo da san išla gledati Hamleta. Makar i u Mrdušu Donju.
Barem bi nešto čula.
