Uspila san smislit samo da van ispričan nešto o svon prijatelju Šimi.
Šime je prošlu nediju obuka veštit i posli mise, koju je uglavnon prokunja pa nije uspija čut šta je velečasni reka, koga da zaokruži na lokalnim izborima, poša glasovati. Glasa je za HDZ jer mu je tako naredilla žena, jer da je njihov kandidat nju u bolnici priglediva, ono, jelte, ka od majke, i ima je nježnu ruku. A i dvoje dice joj je pomoga rodit. Jest da su ispali pravi farabuti, al isto mu se ima zafalit. A i nježna ruka nešto znači. Žene ih dugo pamte. Pa vrate, kad-tad.
I tako Šime glasova po svijesti i savjesti. Ženinoj. Ka svaki pravi čovik.
Usput je glasova za hrpu dogradonačelnika, sve odreda likari po struci.
A je, malo se Šime i zabrinija, jer šta će i di će kad se razboli, ima bit da su nan u bolnici ostale radit samo medicinske sestre, ali kad je malo bolje razmislija, svatija je da to i nije tako loše. Bolnica bez doktora uopće nije loša ideja. Nema doktora - nema ni pacijenata. Svi zdravi.
A i grad nan originalan. Doktorsko Poglavarstvo. Općinski konzilij.
I tako je Šime ispunija svoju građansku dužnost.
Onda je skužija da nema duvana.
"Mala, daj mi jedan Ronhill."
"Evo izvolite, barba."
Dobija Šime cigarete s osmrtnicom na kutiji. Čita: "Pušenje uzrokuje impotenciju". Mrtav-hladan vraća maloj kutiju i kaže: "Daj mi one za rak."
Šime je taj dan bio pred dva potpuno jednaka izbora.
Od dva loša izaberi boljeg.