Hehehe .... nit san mlada, a bogami ni maslinarka, ali to vi ne morate znati. Ne morete vi po slovima znati kad san se ja rodila, niti koliko se stručno bavin poljoprivrednin radovima, jer ovako sakrivena s ove strane svog ekrana, mogu izmišljati do mile volje...
Zato, vi me imate zamišljati ka lipu, zgodnu, mladu, pametnu i sposobnu. I gotovo. Nećemo više o tome.
I naravno, ima da mislite kako znan ama baš sve o maslini, uzgoju i proizvodnji vrhunskog maslinovog ulja.
Sve san to dobila rođenjem, ofkors. S materinin mlikon.
Kad sam na sebe preuzela brigu za relikvia relikvijarum maslinika mojih predaka, čiji je broj stabala na puno različitih lokacija na nekoliko škoja, u slavnim danima iznosio oko 700, mislila san kako me zajebalo kad me dopalo svega dvadesetak. Srića da iman ono malo muža i ono malo njegovih. Maslina.
A ne, zajebalo me šta me dopalo išta.
Jer nisu van masline samo idila.
Mislin, meni su donedavno bile. Prava idila.
Sidiš doma, nemaš pojma ni di su ti te nike masline, priko sedan gora i priko sedan mora, ali kad triba začinit ručak uljen samo posegneš za zlatnon bocon.
A je, gledala san ih povremeno kroz objektiv aparata. Ka zanimljiv i fotogeničan motiv. I nešto malo brala, a sve bi stalu u jednu vrićicu iz interšpara. Aj, dobro, možda tri.
I onda me nešto počelo vući. Ka magnet. Nisan se ni snašla, a našla san se u knjigama, časopisima, na internetu, po forumima, u savjetima stručnjaka, u poljoprivrednim butigama i apotekama, u Pevecu...
I krenula u avanturu koja se zove: pokušaj obnove malog maslinika na nedostupnoj otočnoj lokaciji. Ono, maslinik je ka iz Biblije.
Akcija ima sve nepovoljne predispozicije: zapuštenost, nedostupnost motornim vozilom, nemogućnost navodnjavanja, sorta, doduše autohtona i kvalitetna, ali nasitnijeg ploda (drobnica, jedna od nekoliko priznatih autohtonih hrvatskih sorti) koji zovu i sitnica, naravno, ne bi mene ništa krupno ni dopalo, itd, itd ....
Dimenziju vrimena i prostora da ne spominjen. Bolje reć - nedostatka vrimena, budući da san zaposlena (još uvik!), i udaljenosti prostora, jer se dida odlučija rodit u bodulskoj pripizdini....
Ali, "mladu" udarnicu ništa od toga nije pokolebalo. Još.
Teglila se pješke uzbrdo i motorna pila, i "hrana" u obliku gnojiva, jedno sto kila na leđima, i kosilica i prskalica....
E, upravo taj vrag od prskalice će me dotući.
Tribali ste me vidit prošli vikend kako teglin 10 litara uzbrdo. Nedostajalo radne snage, a ja tvrdoglava ko tovar i nestrpljiva, pa san morala sama.
Solidarna sa ženskon ekspedicijon na najviši vrh ovog svita... (CURE, SVAKA ČAST!)
U mislima san se pritila onima koji bi me pitali koliko cijenim litru ulja i koji bi onda grintali da je skupo, da smo mi dalmatinci pohlepni i nezasitni... bilo je tu i kojekakvih grubih riči, ali nećemo sad o tome. Cijenu van neću ni spominjat. Da se ne zgrozite.
Tako mi se bilo lakše penjat.
Jer.
Svaki vrag napada na masline.
Svakojake boleštine i svakojaki nametnici.
Ukratko, maslinu triba štititi od: bolesti - raka masline, od gljivičnih oboljenja čađavice i paunovog oka, od nametnika: lisnih ušiju, gubave uši, crne maslinove uši, maslinove muhe, buhe, moljca, potkornjaša, svrdlaša, i .... više ih ne znan, što ne znači da ne postoje. Slon masline, ili majmun masline, naprimjer. Ili magarac masline, koji gušta isti mlade, male, tek posađene masline.
Nakon bitke protiv paunovog oka prije misec dana, krenulo se u lov na moljca.
I evo san ga ulovila - fotoaparaton:
Ovo je tek prva generacija. Od tri u jednoj sezoni. Pas in mater.
A ovako izgleda zdravi pupoljak cvita masline neposredno pred otvaranje, ovako san naumila da izgleda baš svaka grančica. Sad će se vidit ko je tvrdoglaviji, ja ili moljac:
Ali sad san ja na mukama.
Ako ne koristin sva suvremena zaštitna sredstva, požderaće mi masline. A ako ih koristin, oće li moje ulje biti savršeno ekološko, ekstradjevičansko?
