morsky blog

Bolje se rodit bez one stvari, nego bez sriće - davno rekli pametni ljudi.
E pa, ja san se rodila... ae, rodila san se. Kompletna.

Evo, drugovi moji odoše doma. Sutra blagdan, pardon, praznik, i to rada, pa je red da se danas počne s neradom. Razbižalo se sve, rasulo se svud po svitu to dalmatinsko ludo sime, a mene ostavili. Da radin. Ka da ja nisan Dalmatinka, nego Japanka, benti.
I ne bi to bilo ni po jada, da je to jedini moj trenutačni problem.
Nego me ostavilo bolesnu.

Moja kolegica jutros javila da je ostala doma, da ima virozu. Sidi na WC-u i ima febar.To mi javila nakon šta san dobauljala po kiši bez kišobrana (bacila ga u kontejner) sa laganon tikvoboljom, koja se u toku dana (radnog) pojačala do neslućenih razmjera. Ali ja san Japanac, ne stajen raditi dok ne krepan. Naravno, ni drugi simptomi me nisu mimoišli, tako da san bila prisiljena konfiscirati ključ od zahoda i sve preostale radnike, ovih nekoliko jadnih muških potirati u obližnji kafić.
A pogodite di je kolegica bila za vikend? U Osijeku!

I sad dolazi do izražaja moja rečenica iz uvoda.
Kad se rodiš sritan, kolegica iz Slavonije donese ti na poklon KULEN. Ili bar njegovu seku. Ili bocu dobrog vina.
A kad se rodiš sritan ka ja, dobiješ - virozu. Ili štagod gore.

Iden se ja lipo javit u bolnicu da me stavu u karantenu. Jer nije se igrati s tako ozbiljnin stvarima ka šta je prijeteći mutirani virus.
Pa da u miru proveden 1. maj - Praznik rada. Jer to mi je jedina šansa da ga proveden u neradu.



DRUGARICE I DRUGOVI, SRITAN VAN PRVI O MAJA!