morsky blog

Ne znan je li se ko od vas naša na moru u magli.
Ja jesan.
Čudan van je to filing.
Plivaš na moru, lebdiš u oblaku i zaglušen si tišinom.
Ako nemaš nikakav navigacijski uređaj, malo je ka u hororu. Nema ti druge nego leć na provu i gledat u dno, pazit da ne zvizneš u kraj i čekat da se magla digne.
I molit Boga da ne naiđe trajekt, tanker ili neki drugi monstrum. Ali triba se pouzdat u to da je veliki brod opremljen onin šta ti u kaiću nemaš, pa da će on tebe "vidit". Iako, to baš nije provjereno...
A kad se magla digne i ugledaš kraj, triba ti još neko vrime da utvrdiš na koje si to kopno stiga. I jesi li možda otkrija novi kontinent.
Kad prevladaš strah, osjećaš se i nekako... uzvišeno. Ka u nebu. Ka da lutaš po nebeskin poljanama....



U rana jutra, još u postelji uvik san znala da je vanka gusta magla. Nisan tribala gledat kroz prozor.
Sirene za maglu glasno su upozoravale. Tuuuuuuuuuuuuuuuu!
Zvuk nekome tugaljiv, a meni nekako drag, blizak, nostalgičan, zvuk koji zove izgubljene. Zalutale u magli.

Ova zadnja magla nije pustila glasa.
Nema sirena. Tišina.

?????
Jesu li i one otišle u ropotarnicu povijesti?