morsky blog

Nije to legenda ni priča. Živa istina je to. Kad je Bog stvara zemlju, ostavija je jedan komad za sebe. A zna se kakvi je to komad bija. Kakve kvalitete i dizajna. Jer se zna da je Bog najprije sebi bradu stvorija, oće reć da nije bija munjen da odabere parcelu u Sibiru ili Sahari, nego je izabra najbolje.
E pa taj najbolji komad, ne zna se iz kojega razloga i kakve veze su potegnute, on je darova Hrvatima. A onda je otiša u nepoznatom pravcu. Prominija adresu. Ostavija Hrvate da se gombaju s ton lipoton.
A oni ostali osupnuti. Zbunjeni. A i malo munjeni.
To je toliko notorna činjenica da mi glupo uopće više pričati o tome.
Kome pravo, kome krivo, to je tako.
Hrvatska je tribala bit Božje odmaralište. Božja kuća za odmor. Mir.

Bilo je tu svega. Rijeke, planine, nizine, nepregledne ravnice, brdsko-planinska područja (?), šume, livade, proplanci, kamenjar, plodna zemlja, ma svega i svačega, a kruna sve te divote i krasote je - zna se. More i otoci.
E kad su vidili pučinu i po njoj razbacane i pobacane na iljade stina, tu su se Hrvati totalno izbezumili. Ispalili na živce od silne divote.
Šta ćemo, Bože s tin? Šta si Ti mislija s tin?



O Bože, Bože, uvalija si nam samo probleme. Nije da smo nezahvalni, fala Ti, ali...









Aj, neću balinjat više. Svatili ste poantu.



Koji događaj može natirat stotinjak ljudi da se upute brodon iz grada, u ovo doba godine koje nije lito, na jedan udaljeni škoj na kojem živi respektabilni broj od 150 stanovnika, trenutno bez likara, bez popa i bez učitelja?

I da se pri tom nađu stari prijatelji koji se nisu vidili par godina, pa na povratku brodon, da ih neko neupućen gleda pri živahnom razgovoru, u obnavljanju starih uspomena, mislija bi da se vraćaju s pira.
Radi se o sprovodu, naravno.
Jedino čega po otocima ne fali.
Ali ovon je falija svećenik. Morali su iz grada slati dodatne snage.



Umra je barba Branko, dobar čovik.
Volija je svoj Ist.
Vratija se doma, zauvik.




Na ovon otoku primijetila san veliki broj stabala fafarikula:



Šefica od škovaca sumnjičavo gleda došljake:



Ako me još do sada niste skužili, ja san poprilično smotana osoba. Nako malo... rastresena. Smantana povremeno. A čujte, južina je, nije nikakvo čudo.
Izgubila san mobitel na Istu. Budući da se mi otočani, malobrojni ali odabrani, svi međusobno poznamo, mislin, dosta ti je da poznaš samo jednog čovika iz mista, priko njega moš doć do ostalih 133, mobitel je uskoro pronađen. Na stolu u katamaranu.
Osoba za vezu koja ga je preuzela još luta po arhipelagu.

A ja guštan bez mobitela.
Svako jutro zakasnin na posal.
Nemate pojma kako mi je lipo.
A sve lipo kratko traje. Mob dolazi danas. Brzobrodskon vezon.



Kategorija: opet ne znan šta sa slikama....