E, mislija je Janez da će mu jedna naivna 'rvatica ušetat u mrižu ka smušeni gavun. Nespremna. Da će dobit izlaz na otvoreno more tek tako. Bez otpora. Da će uć ka naivna mlada tuna u kavez.
Možda bi tako i bilo, prije. Dok je filipinka bila mala i naivna. Bez iskustva, životne škole. Dok je još virovala u bratstvo i jedinstvo. E, filipinka je odrasla. Već neko vrime. Zajebalo je puno puta. Ne viruje više ni u bratstvo, a kamoli u jedinstvo. Fraternite i egalite ne stanuju više ovdi. Ni prvoj ni drugoj susjedi ne viruje. Uvik je na oprezu.
Vidila je ona na čemu svit počiva. Na interesima, ali ne njenim.
I tako, u duhu tog opreza, uzela je filipinka sa sobom iskusnog diplomata. Pobočnika.
Čovika s iskustvom. U deželi. Poznavatelja prilika. Čovika koji ima iskustva sa Slovencima. Doduše više sa Slovenkama, ali i one su Slovenci.
I tako.
Nas dvoje, cvit hrvackog pregovaračkog buketa, nakon kratkog prethodnog dogovora i usuglašavanja stavova, ne moš jedan u kupe, drugi u špade, triba to zvučat uigrano i sigurno, nakon tih nekoliko minuta dogovaranja, sigurno i suvereno izišli smo iz polukaramboliranog dvadesetogodišnjeg golfa i onako primjereno obučeni, u kežjual sporckoj obleki, zakoračili sigurnim korakom prem info-pultu, odnosno recepciji.
"Jesu tu neki Slovenci?" pristojno sam upitala nasmiješenu spodobu u uniformi.
"Ne znan ja ništa, ja san samo čistačica. Ali jesu, oni tamo van liče na Slovence."
Naše čistačice su sasvin pristojni turistički radnici. Takvi smo, to nan je u genima.
Našli smo se s Janezom. Aha, sad san skužila o kojen se Janezu radi. Uf. Mogla san se i misliti šta će me dopasti.
A ispalo da je i Janez doveja pobočnike. Ljudi u crnom, kravate, odijela, i sve. Ful oprema.
Naravno da Janez nije doša sa mnom obnoviti lipe uspomene, jer ih niti nemamo. Doša mi je uvalit neki "biznis".
Jer da on zna da san ja ambiciozna. Ha,haha, nije mi moga bolji vic ispričati! Da moju sliku stavu u knjige o ekonomiji, financijama i priručnicima tipa "kako postat sretan i bogat u pet koraka", mogli bi s njon plašiti učenike.
Postanite uspješni. Obogatite se. Multiplicirajte novac (bez muke, naravno). Kako da neću. Ja od kune napravin nulu dok si reka keks.
Ma, skužila san ga ja odmah. I njega i njegovu ekipu u odijelima. I njihovu prezentaciju. Uključite se u lanac uspješnih i bogatih, uđite u novo slovensko-hrvatsko bratstvo i jedinstvo, jer lova je lova, i tolar i dolar, i kuna i euro.
Novac ne poznaje granice, kažu.
E, tu san ih pročitala. Ipak su oni došli krojiti granice.
Pa san skinila rukavice.
Rekla ih sve što ih ide.
Izružila ih na pasja kola. Njih i njihovu pravdu i pravičnost. Nek je doma nose i obrišu s njon.. nos.
Dala in popis svih hrvackih riba u Piranskon zaljevu plus one u zerpu, plus otvoreno more. I ako čujen da koja fali, neka se slučajno koja ne pojavi na prozivci, biće belaja.
Onih njihovih sedan mi nećemo dirati.
Mojca, Urška, Živa, Darja, Polonca, Daša i Fata.
A nije da se nisu batrgali. I pritili.
Pa da šta će nama, šta smo škrti tako, imamo više nego nan triba. I te priče.
Oni će bodulicu na tanki led navući, kako da ne.
Još se taj nije rodija kome će bodul nešto mukte pokloniti.
Kad san ih vidila kako su se jadni pokunjili, bilo mi ih je ža. Nisan ja baš bezdušna. Ustvari san vanka stina, unutra svila.
Svi smo bili na rubu suza. Situacija na rubu emocionalnog tsunamija.
Pa san in vako rekla:
"Dragi naši i mili susjedi Slovenci, morete se vi na trepavice postaviti i tužakati nas po Briselu, Londonu, Vašingtonu, zaboli nas đon, mi smo tvrdoglavi ka mazge, i, da van pravo kažen, to nan baš i odgovara. Samo vi nas držite u blokadi, još jedno desetak godina, da ne moramo ić u EUslaviju. Di ćemo mi vako berlavi tamo, nekako nan se ne da nigdi ići, lini smo. Tamo raditi triba. A ni NATO nan ne triba, tamo triba nešto ka ratovati, nama toga dosta bilo. I prikoviše."
Pa će to biti prvi put u povijesti da je vuk sit i koza cila.
I tako.
Ipak smo se na kraju rukovali. Poluprijateljski. Janez je ima facu, ono, "daj-šta-daš, samo nemoj da iden doma praznih ruku".
I parafirali smo sporazum.
....................................
Ajmemajko, neka neko me neko zaustavi u balinjanju.....!
