morsky blog

I njima je došla nova godina uz svečanu večeru...



... a prizor kad je stigao Max zbog brzine nisam uspila poslikati... Max je, naravno, beštija koje mačke baš ne vole. Pas.



Ali zato vole tovara. I vole mu krasti hranu, pa bija to i suhi kruh, za koji ne pokazuju nikakav interes dok tovara nema u blizini.
Biće da je to zato što je on njima jednom pogriza one mačje keksiće.



Novogodišnji ribolov bija je... a šta da van kažem, mi zadovoljni. Vrlo.



Ovo je stina okrenuta prema istoku i ona je uvatila prve zrake sunca nove godine. I ove, i prošle, i svake buduće, dok smo mi živi, i posli. Ako je ne betoniraju.



A ovo je prva večer ove friške godine. Prvi obzor obojan mekim bojama sutona. U mojoj glavi spokoj i vira u sutra. Ne mora biti bolje, neka ostane ovako postojano, ka ove zore i zalasci.



I prvi mali vrhunac koji smo krenuli osvojiti...



Nek Bog da zdravlja, osvojiće se i Velebit, a nakon toga... ko zna, možda su ovo početni koraci novoga Stipe Božića.



Ne moraju to biti pravi vrhunci planina. Neka budu vrhovi, makar i mali, bilo čega čega se moja dica uvate u svom životu...
Oni su moji Zavižani. Ma šta Zavižani, oni su moja Aconkagua.