Nakon što je filipinska familja, poluluda od blejanja u televiziju i slušanja blebetanja raznoraznih likova koji stvaraju ozračje života u ludoj i opasnoj državici, otišla u zbjeg na Drugić, pa još dalje na Trećić, vikend je protekao u mirnom revijalnom tonu.
Dva dana mira i tišine, mora i kamika, silencijo stampa/tv. Renesansa i preporod.
Ne znan je li to radi ovih zadnjih događaja u metropoli mile mi države, ili radi ulova s parangala moga susjeda s Trećića, ne prestaju mi se po glavi motati misli o morskin pasima...
Nedavno je, ka šta znate, "velika bijela" napala kod Visa. Zagrizla Slovencu nogu, provala i pljunula neukusno meso. Tako kažu znalci, da morski pasi ustvari ne volu ljudetinu. Iako ne znan kako to oni, ustvari, znaju?
Ovaj, Slovenac mislin, je ima sriće. Brzo je dospija u bolnicu, pa su ga škapulali, nije iskrvarija. A s obzirom da je cilj morskoga pasa bila ustvari riba koju je čovik ulovija puškon, možemo reći da je dobro proša da ga je gricnija za nogu. Jer znamo di podvodni ribolovci stave ulovljenu ribu... Na konop vezan oko pasa... Neki, koji nemaju konop, stave ribu u kupaće.
A di je Slovenca iša napast, pored izbora ljudetine svake vrste u Jadranu priko lita? Od cilog švedskog stola na kojem su posluženi svi narodi Evrope, a i puno drugih, od kojih su neki prilično mnogoljudni, on izabere jednog od onih nekoliko Slovenaca. Stvarno čudno...
Mislin, čudno da nije Čeha...
Nakon tog nemilog događaja, u "Otvorenom moru" izaša je cili dossier o napadima morskih pasa - ljudoždera u Jadranu.
Mogu van reći da san se iznenadila. Bilo je nekoliko desetaka napada i desetak žrtava unatrag stotinjak godina. Naročito u Kvarneru, jer je u Rijeci dugo postojala klaonica tuna, otpaci su se ispuštali u more, pozivnica za morske pase svih vrsta, pa i za one opasne po ljude.
A ja mislila da strah od "ralja" potiče samo od istoimenog kultnog filma.
Kažu neki da je morski pas - greška prirode. Jer ga je stvorila bez ribljeg mjehura pa mora stalno plivati. A kad puno pliva, stalno je jadan gladan, ka i moja dica kad su po cili dan u moru. Pa se jadan pretvorija u "killling machine".
Ma ljudi moji, nije morski pas, pa ni veliki bijeli, greška prirode. Jedina fatalna greška prirode su neki ljudi. I niko i ništa više.
Samo ljudi mogu biti "strojevi za ubijanje".
I šta sad, svaki put kad odemo plivat, tribamo mislit oćemo li sresti "ralje"?
Mislin da statistika tom strahu ne ide u prilog.
Više nan se triba bojat divljaka u gliserima i njihovih propela, nego svih morskih pasa ovoga svita.
(Ista "utješna" statistika važi i za građane Zagreba, i općenito za Hrvate. Triba li se više bojat da će vas neko ubit na ulici, ili da će vas glave doć vlastiti auto?)
Ovoga san jedva uslikala. Nisan mogla gledati njegovu smrtnu agoniju i posljednje trzaje i mislin da ću se toga sititi svaki put kad ga vidin na ribarnici. Neko vrime ga neću isti.
Ovaj naravno ne jede ljude. Ali ljudi jedu njega.
Nije ima sriće kad su se dilile uloge.
