AnaM

Krenem ja, u cik zore oko podne, u kupovanje.
Zrihtala sam se kao da ću u kazalište, a u zadnje vreme to mi i jeste glavno gledanje drame, a više komedije sa cenama i proizvodima. Možeš birati lepo skupo, GMO-lasto, ili ono nikakvo sprčeno, malo, više za smeće nego za stol. Malo jednoga, malo drugoga i neću promašiti.
Nije to tema.
Glavno je što ja idem vrc vrc, zadovoljno se smeškam, ni ja ne znam čemu, kad… Zaustavi me zgodan dečko. Ja se sva razblažila kao gemišt koga proglase za vino. On ni pet ni šest, nego meni odmah direkt
-Da li vas je neko prevario??
Nisam još došla sebi, kad on već sledeće pitanje
-Šta ste uradili po tom pitanju??
Setih se ja neprospavanih noći zbog nekog geliptera, patnje, tuge, jada i čemera i taman da zinem odgovor, kad…
Poturi mi pod nos neku šipkicu, a odnekud iskoči jedan sa kamerom.
E, neću priznati onu patnju, pa da onaj, bivši, sram da ga bude, vidi i bude mu milo.
Zavodnički se osmehnem i taman da kažem ne, nikad nisam prevarena, pomislih, da nije to neki partiski aktivista. Sad samo iz frižidera što ne iskaču. Slatka ta partija, a tek što im je omiljen politički turiznam, ne bi čovek verovao.
Na kraju, ispostavi se bedna anketa na ulici, povodom prevare trgovaca.
Idi begaj, ja se ponadala biću TV zvezda.
Kamere, slava, aplauzi…putovanja, novac, obožavaoci…zvezda bloga, a ono samo anketa.
Uzdahnuh duboko, nalepih neki smešak…i nastavih u ralje života, to jest kupovanje hrane.