Dnevnik bolesnika o svemu pomalo
2015-2023
Biti drugačiji od drugih je moja svakodnevica koju živim ne jedan dan, već skoro 5000 dana . Svaki dan kad se probudim popipam se i otvorim oči. Jutros neće da se otvori lijevo, krmelj ga zalijepio. Joj samo to mi je falilo sad i ne vidim.
Voda i otvori se. Ozdravio sam. Tipkanje mi je već godinama neka samopomoć.S vremenom sam postao komunista, pardon kolumnista. Često mi se dogodi da me ljudi prepoznaju na cesti. Čitamo te, a meni ego ono na sto. Vjerojatno sam jedini Brođanin koji je pisao ili piše za sve portale. Sbperiskop, sbplus i sbonline, ono pravo šaram. Veljko , Jerko i Igor su me nekako kolumnistički obilježili.Uvijek sam otišao i nadam se ostao svoj. Igor kao potonji nije me ni slova doslovno nikad cenzurirao, ali ni mijenjao moj izričaj. Pogledao sam svoje kolumne od 2015 od kad sam počeo pisati. Čvrsto, ali čvrsto ono kao kad ja odlučim. Biti kolumnista ili tipkalo od 2015- 2023 je dosta. Sad ka krenem pisati na kamenjaru ili nekom sličnom portalu. Pokrenuo sam napokon svoju dugogodišnju ideju/ želju o vlastitom portalu. Ideja o sadržaju istog je totalno drugačija tipično za moždani. Neću o Pandaku. Zdravlje je nepovratno otišlo , a isprika i da dođe . Nabijem je.
2015 bio mi je jedini cilj da se makne papirnato plišana roda i postave daske na klupe u naselju. Pisanjem sam uspio samo ne znam da li je gradonačelnik shvatio vapaj „ gradonačelniče fale nam daske“, kao gradonačelniče fale Vam daske. Nakon par kolumni u naselju smo dobili i višak daski. Nego treba li tko dasku? Nema viška, susjedi naložili višak. Papirnato plišana roda koje trenutno nema je trenutno kod Joze krpara, baš me zanima njezin novi friz i oči. Naći ću kanal da i dalje pišem o Milan Amrušu, školi koja je odavno trebala biti gotova. Nažalost potonja je ispala poraz ljudskosti svih nas i beskrajno čekanje potrebitih. Jedva čekam da portal bude gotov, a do tad retrospektiva mog cenzuriranog odabira kolumni od 2015-2023
