pa pa reanimacija

četvrtak, 14.08.2014.

Da li si razmislio da potpišeš odobrenje za zahvat?Ujutro je to pitanje prvo bilo u viziti. Hmm, ja to ne bi potpisao i nisam. Pa imam 52 kg, išao bi sa sondom u toplice. Stavit ćemo ti sondu od silikona. Perverzno dobro , imati ću sondu od silikona, a ne onu prozirnu. Mene je netko bar pitao o operaciji.Za one prijašnje me nitko nije ni pita, a i bio sam vrlo ne komunikativan.
Čim mi se rupa od kanile začepila povratila mi se moć govora, ili/ ti laprdanja. Govor mi je predstavljao napor.Govorio sam koda sam upravo pretrčao uzbrdo 100 m u punom sprintu.
Naravno uz stalno pljuvanje u bubrežnjak. Koliko sam se ispljuvao, mislim da bi napunio jednu dobru cisternu. Krapinske toplice imaju i bazen Naravno čuo sam, samo toplice, a predvidio ono ispred Specijalna bolnica Krapinske toplice. Zadnjeg dana mi je mislim došla ne očekivana posjeta.
Zaspao sam , a ono ispred mene na mome krevetu, više/ ni manje glavna sestra zaraze Marijana i sestra Ankica, naravno šefa njihovog nije bilo. Nisam im imao što reći, osim zahvaliti se što su došli. Sutra ujutro idem u luksuzni hotel Krapinske toplice. Tamo će me čekati supruga i Tea. One će tamo biti u sobi koju su iznajmili. Napokon ću vidjeti Teu, Hana je morala ostati zbog škole.
Do tad sam samo jednom bio u Krapinskim toplicama, kada sam se vračao sa roditeljima iz Graza, negdje 1992..Sjećam se da sam se probudio u nepoznatoj sobi. Bio sam u velikoj sobi i na krevetu su spavale dvije osobe sa dugačkom kosom.
Mašta mi je i tad bila bujna, kao i danas. Pomislio sam da smo usput poginuli. Zašto mama i tata imaju dugačku kosu?Ajde mama, ali tata???.Popipao sam , prvu, pa drugu za nogu.
Jedna se digla, valjda sam je probudio sa pipao sam joj noge a ja sam kao u nekom horor(Vrisak 1, 2 i 3) filmu počeo vrištati i bježati po kući. Vidio sam samo da je ta što se digla isto pretrnila od straha i šoka kad sam počeo vrištati.
Ujutro, a neugode, bile su to moje sestrične u trećem koljenu Branka i Ivana; koje baš često nisam viđao . Moji su na povratku stali tamo da prespavamo . Nisam ni primijetio kad su me iznijeli iz auta, spavao sam
Sutra idem u elitni hotel u Krapinske toplice. Najteže je bilo iza mene.
Krapinske toplice(14.04.2010.-21.06.2010)
Došlo je i to jutro. Danas idem u toplice. Dr. Jasminka je rekla da ću ići u pratnji Julia, ne glumca meksičkih sapunica nego medicinskog tehničara. Plan o hodanju do vrata reanimacije je propao, opet onaj ležeći krevet. Odjavili su me sa recepcije i strpali u kola hitne . Idem u hotel sa bazenom.
Opet drndanje uz jednu čik pauzu. Naravno ne moju. Stigli smo; žuta zgrada desno, a lijevo neka dobra zgrada(Magdalena).. Naravno mene su uvezli u staru žutu. Lift, pa su me odvezli u sobu 113..Soba je neka bila stara, a krevet. Posteljina hotelska, već sam zaboravio kako je spavati pod posteljinom opranom omekšivačem,Cimer mi je bio stariji sa velikom udubinom u glavi; vjerojatno od operacije.
Julio mi je rekao da mora natrag u Brod. Bubrežnjak za pljuvanje sam zaboravio . Sestru sam pitao :Da li imate bubrežnjak? Kaj ti je to?; opet kaj . To je za pljuvanje. Doktorica ne voli tu kad se pljuje, pljuj u vrećice donijeti ću ti. Pregledao me fizijatar prezimena po strani svijeta.
Odredila mi je bazen, masaže, struje..., logopeda( napokon). Brže bolje sam poslao poruku supruzi da mi kupi šlag i posudu za pljuvanje.
Invalidska kolica i patka su bili pored mene. Čekao sam Teu i suprugu Cimer je pakovao svoje stvari i ne što mi je pričao, ali nisam kužio.
Nakon sat, dva čekanja. Čuo sam škripanje kolica niz hodnik. Supruga je u kolicima i auto sjedalici donijela Teu.
Velike oke su me gledali. Sav sam se uznemirio. Tea je prema meni pružila ruku i supruga mi ju je stavila u krilo. Napokon, vidjeti vlastitu kćer, zadnji put sam je još na zarazi vidio. Pružila mi je i ruku i par minuta mi je bila u krilu. Da li bi me pamtila da sam umro? Sigurno ne. Živ sam i blizu kćeri.
Pamtiš dobre trenutke, jer oni život čine sretnim, a one loše pokušavaš zaboraviti. To je bio jedan od tih trenutaka.
Donijela sam ti šlag i posudu za pljuvanje. Izvadila je pvc posudu za pljuvanje, ogromnih dimenzija.
Baš je tad doktorica naišla:Ne smiješ pljuvati, ni jesti šlag , jer ga možeš aspirati u pluća, a po tebe upala pluća može biti fatalna. Uživao sam još malo u Tei, a supruga mi je posudu za pljuvanje sakrila u moj ormarić. Nisam baš kužio zašto od jednom opet više ne smijem jesti , a skoro sam opet počeo. Supruga mi je dala večeru u sondu, koja je bila za 5.
Taman sam skoro zaspao , kad sam čuo. Odoh ja i stvarno onaj cimer sa koferom u pola noći ode. Pozvonio sam sestri , koji sam cinker. Onda strka i njih par ga vračaju u sobu , sa koferom.
Donesi košulju. Ono iza vrata bijela luđačka košulja. Obukli su mu to. Opet dilema. Gdje sam ja ?Da nisam u Vrapću ili Popovaći. Smirio sam se na, plahtama je pisalo Krapinske toplice.

14.08.2014. u 17:21 • 1 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo

četvrtak, 14.08.2014.

pa pa reanimacija

Opis bloga

Kontakt

facebook stranica

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo